Lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić u intervjuu za Kurir otkriva kakvu ulogu će, posle višegodišnje pauze od visoke politike, imati u novoj vladi Srbije. Za situaciju u Beogradu kaže da se može rešiti novim izborima i objašnjava zašto je uveren da će na njima vladajuća koalicija lakše doći do većine nego na decembarskom glasanju. Ljajić otvoreno govori i o jalovim pokušajima opozicije da bude novi DOS, o porazu političkih elita u svetu, briselskim birokratama i rezoluciji Evropskog parlamenta, novom pokretu koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić…
Od ponedeljka kreću konsultacije za sastav nove vlade. Koliko široku podršku može da okupi lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, na kojoj je i vaš SDPS bio? Osim SPS i SVM, koji su već viđeni za koalicione partnere, očekujete li još nekoga?
– To isključivo zavisi od SNS kao stožerne stranke koalicije. Naša lista i sama ima većinu za formiranje vlade, ali je svakako potrebna još šira podrška, s obzirom na izazove koji nas očekuju na ekonomskom, političkom i međunarodnom planu. Najvažnije je da se na unutrašnjem planu očuva stabilnost, da se nastavi sa ekonomskim reformama i infrastrukturnim projektima. Neće biti nimalo lako u eri nove hladnoratovske podele pozicionirati zemlju na ispravan način. Ko je mogao da predvidi da ćemo u Evropi imati rat u 21. veku, da na Bliskom istoku dnevno bude ubijeno više stotina ljudi. Nažalost, više se danas govori o mogućnosti izbijanja trećeg svetskog rata, nego o dostignućima četvrte industrijske revolucije. To je svojevrsni poraz današnjih političkih elita u svetu. I zato je važno da imamo stabilnu i jaku vladu, sa što širom podrškom.
Sudeći po izjavama, predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski bi mogla da uđe u vladu. Kako to vama izgleda?
– Na prošlim parlamentarnim izborima većina stranaka desnice ostala je bez mandata u Skupštini. To je nekih osam odsto prosutih glasova. Za te glasove će se boriti partije koje pretenduju na slično biračko telo, a i SNS će takođe računati na deo tih glasova, između ostalog i pozivajući neke od tih stranaka na različite vidove saradnje, pa i učešće u vlasti. Nemam nikakve informacije o slučaju koji pominjete.
Posle pauze, i vi ste gotovo sigurni za mesto u novoj vladi. Jeste li spremni za to i koji resor biste preuzeli?
– Izvesno je da će SDPS biti deo buduće vlade, ali dosad nismo vodili nikakve razgovore niti o resoru niti o personalnom rešenju. U ovom trenutku ja sam više fokusiran na pripreme za predstojeće lokalne izbore, koji su za nas kao stranku veoma važni. Nastavljamo da jačamo partijsku infrastrukturu, a predstojeći lokalni izbori, u više od polovine opština, biće test za sve stranke, a mogu predstavljati i svojevrsno političko čistilište.
Kako gledate na poteze opozicije po završetku izbora i šta kažete na zamerke o neregularnosti izbora?
– Ako pokušam da analiziram situaciju samo kao posmatrač, mogao bih da kažem da opozicija ima dva problema – nedostatak liderstva i sindrom gubitnika, koji je prati već 12 godina. Mi smo u DOS imali 18 stranaka, ali praktično se znalo da su Đinđić i Koštunica lideri tog bloka. Sada je desnica raspolućena na nekoliko malih stranaka, a u koaliciji „Srbija protiv nasilja“ imate 11 stranaka bez jasnog vođstva. Teško da na taj način možete animirati birače i ostvariti bilo kakav uspeh. Od uvođenja višestranačja uvek je bilo primedbi na izborne rezultate. I zato mi inače moramo da vratimo poverenje u izborni proces jer će ovako uvek one stranke koje izgube dovoditi u pitanje ishod izbora.
U međuvremenu je i Evropski parlament usvojio rezoluciju o izborima u Srbiji. Šta ste tamo pročitali? Šta vas u tom dokumentu eventualno zabrinjava?
– Kakav god bio sadržaj rezolucije, mi ćemo na kraju sami morati dijalogom i debatom da dođemo do rešenja i za novi izborni zakon, koji je neophodan, jer je postojeći loš, i za kompletne izborne uslove. Problem je u tome što u ovom slučaju opozicione stranke kažu da neće da razgovaraju i da nemaju o čemu da razgovaraju, očekujući da neko dođe sa strane s gotovim rešenjima. A to nije realno da se desi. Bilo čije dobre usluge nisu nikakav bauk, ali je lopta u našem dvorištu i mi moramo sami da nađemo odgovore za svaki naš problem. Zar neko stvarno očekuje da će se briselski političari baviti nama ili bilo kojom zemljom u regionu, a za dva meseca počinju kampanju za izbore za novi saziv Evropskog parlamenta. A i bez izbora, sadašnja garnitura briselskih birokrata pokazala se kao potpuno neuspešna u rešavanju bilo kog međunarodnog problema, a naročito prema nama na Zapadnom Balkanu.
Kako mislite da će se razrešiti situacija u Beogradu?
– Sudeći po svemu, a naročito nakon dešavanja u Nestorovićevom pokretu, čini mi se da su izbori jedino rešenje za postojeću situaciju.
Ukoliko se raspišu novi izbori u glavnom gradu, ko može od toga da profitira u smislu rezultata?
– Gledao sam najnovija istraživanja javnog mnjenja za Beograd i ako je verovati tim rezultatima, onda neće biti nekih velikih promena. Više od 90 procenata ispitanika kaže da će glasati za iste stranke kao na izborima 17. decembra. S obzirom na to da se izbori održavaju svega nekoliko meseci posle decembarskih, zbog zamora birača odlučujući faktor će biti stranačka infrastruktura i samo partije s dubokom i čvrstom podrškom mogu da očekuju uspeh. Zbog toga smatram da ćemo lakše doći do većine nego na prethodnim izborima.
Vučić je najavio osnivanje pokreta za narod i državu. Jeste li za takvu ideju? SDPS bi ušao ili još razmišljate?
– Nismo još dobili nikakvu ponudu. Tek nakon razgovora s predsednikom Vučićem ću moći nešto određenije da vam kažem. Svakako da će naše eventualno učešće zavisiti od drugih subjekata koji će činiti taj pokret. Onako, na prvu loptu, ja taj pokret vidim kao branu svakom ekstremizmu, bez obzira na to s koje strane on dolazi.
