Intervju za list „Večernje novosti“
Kako sada stvari stoje nećemo imati trajni mir, a na svu sreću ni širi sukob. Međutim, stalna tenzija sa povremenim incidentima može da ima dugoročne posledice po ljude koji dole žive naročito ako ste u podređenom, manjinskom položaju. To je klasični zamrznuti konflikt koji uvek ide na štetu malobrojnijeg naroda. I zato sam često i tvrdio da on nije dobra opcija za kosovski problem.
Ovo u intervju za „Novosti“ kaže Rasim Ljajić, predsednik SDP Srbije, odgovarajući na pitanje koliko je tanka linija između mira i izbijanja sukoba, širih razmera, a zbog tenzija na KiM koje je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti svojim potezima podigao na najviši nivo.
- Verujete li da će ovoga puta Vašington i Brisel preduzeti neke konkretne mere protiv Prištine, ili će sve opet ostati na oštrim rečima?
Brisel je već preduzeo neke mere koje u praktičnom smislu znače žuti karton i opomenu Kurtiju, da bi u slučaju dalje eskalacije moglo da dođe do pravih sankcija. Međutim, međunarodna zajednica snosi dobar deo krivice za sadašnje stanje, jer su pokazali potpunu nesposobnost i olako su prišli rešavanju jednog višedecenijskog problema. Oni pošto-poto žele da do kraja ove godine reše ovo pitanje, jer se do godine održavaju izbori za evropski parlamen i američki predsednički izbori. Očito da stvari ne stoje tako jednostavno, i da taj naivan i pojednostavljen pristup ne može dati nikakav rezultat. Uostalom, a i za Ohridski sporazum, koji je tako gromoglasno najavljivan, rekao sam da će ostati mrtvo slovo na papiru, s obzirom na to kako je koncipiran i na način kako je zamišljeno da bude implementiran.
- Poslednja kriza je iskorišćena da se specijalci tzv. kosovske policije dodatno razmeste na sveru Pokrajine. Može li se očekivati da Priština tek tako povuče svoje snage?
Priština će povući svoje snage jedino pod pritiskom međunarodne zajednice. Tvrdoglavost nije dobra ni kao ljudska osobina, a u politici je naročito pogubna.
- Istovremeno sa krizom na KiM Beograd se bori sa pritiscima da uvede sankcije Rusiji. Smatrate li da će se Srbija pridružiti embargu protiv Moskve?
Bez obzira na to ko je na vlasti u Srbiji u ovom trenutku, suočio bi se realno sa teškom dilemom. S jedene strane je činjenica da je 80 odsto javnosti protiv sankcija, a s druge strane, najveći deo zemalja EU, kojoj težimo uveo je sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu. Očigledno je da tu nema dobrog rešenja. Mala olakšavajuća okolnost je što je u ovom momentu međunarodna zajednica, bar što se Srbije tiče, više fokusirana na rešenje kosovskog pitanja, nego na pritisak za uvođenje sankcija.
- Može li se izmeriti šteta koju bi smo trpeli da se ne priključimo sankcijama, i ona koja bi nastala ako to učinimo?
Šteta nam u svakom slučaju ne gine. Pitanje je na koji način tu štetu možemo da smanjimo i da li će biti veće političke od ekonomske štete, ili obratno.
- Kako gledate na proteste iza kojih formalno stoji deo opozicije, a koji su prvobitno pokrenuti kao vid borbe protiv nasilja u društvu.
U međuvremenu, reč „ostavke“ se najčešće uzvikuje?
Sve dok su protesti mirni, oni su deo demokratskog folklora u svakoj zemlji. Iskreno, u početku je bilo nesnalaženja u pojedinim reakcijama vlasti, na te proteste, što je verovatno uticalo i na njihovo omasovljenje. Sada je ta reakcija puno uravnoteženija i verujem da će se ovakav pristup zadržati do kraja. Vlast, po logici stvari uvek mora više da trpi i podnosi udarce, ali tragedija koja se dogodila trebalo bi da bude okidač, pre svega na ozbiljnu debatu u društvu o temeljnim vrednostima na kojima ono počiva. Plašim se da se to ni ovoga puta neče dogoditi i da će se opet sve svesti na dnevnopolitičku priču.
- Da li biste i šta vi ispunili sa liste zahteva koji se čitaju na protestima?
Predsednik Vučić je pozvao na dijalog i mislim da je to bila dobra prilika da se i o tim zahtevima razgovara. I ratovi se završavaju nekim pregovorima, pa je za očekivati da se protesti mogu okončati razgovorima o ispunjenju zahteva koji su postavljeni. Ultimativno postavljanje zahteva i insistiranje da svi budu ispunjeni pre vodi radikalizaciji nego rešenju.
- Mislitite li da je raspisivanje vanrednih izbora dobar put da se izađe iz sadašnje situacije
I kako da do njih dođe kad deo opozicije odbija razgovor s predsednikom?
Upravo sam to i rekao. Inače, smatram da bi ti razgovori, između ostalog, trebalo da budu posvećeni i usaglašavanju oko novog modela izbornog zakona. Ako se oko nečega slažemo, to je da ovaj zakon nije dobar i da su njegove promene nužne. Mi smo već predložili modele izbornog zakona, koji između ostalog podrazumeva zadržavanje proporcionalnog sistema, ali sa otvorenim listama, što znači mogućnost da glasate i za stranku, ali i za ljude, za koje mislite da mogu da vas predstavljaju. Kada imate političku krizu, izbori su uvek najbolje rešenje.
- Planirate li da se priključite pokretu koji osniva predsednik Vučić?
Očekujem da dobijem poziv na razgovore, kada dođe vreme za to. Ne znam tačan koncept pokreta, ali iz moje vizure, smatram da bi pokret trebalo da bude brana svakom ekstremizmu, naročito onom desničarskom , koji je, kako vidimo, zapljusnuo čitavu Evropu, čak i tamo gde ga nikada nije bilo, kao što je slučaj sa pojedinim skandinavskim zemljama.
- Da li bi vas iznenadilo da SPS promeni stranu, što pominju i pojedinci iz opozicije?
Mislim da su odnosi u vladajućoj koaliciji svih ovoh godina bili korektni, sa manjim ili većim nesporazumima kojih suvda ima, ali ni jednog trenutka nije dovedena u opasnost opstojnost te koalicije. Verujem da će tako ostati idalje.
Dobra odluka da ne budem ministar
- Smatrate li greškom što ste odlučili da više ne budete u vladi?
Mislim da je to jedna od mojih boljih odluka u karijeri. I što više vreme odmiče to sam više ubeđen. Onima iz opozicije koji su me kritikovali da sam večni ministar dokazao sam da se politikom može baviti i bez učešća u vladi, s druge strane iskoristio sam ovo vreme da se intenzivno bavim razvojem stranke. Samo u poslednjih mesec dana, imali smo dve izborne skupštine u Novom Sadu i Nišu. Siguran sam da ni jedna opoziciona stranka nije u stanju da okupi toliki broj ljudi kao mi u ta dva grada. Partiji je pristupilo osam grupa građana i građanskih inicijativa iz različitih delova Srbije i mi smo danas organizacija sa 142 opštinska i gradska odbora. I bićemo spremni za izbore kada god oni budu raspisani.
