Organizovani kriminal i terorizam postali su osnovna pretnja koja ugrožava državnu, regionalnu i međunarodnu bezbednost.
Organizovani kriminal ima korene daleko u prošlost i postoji u gotovo svim zemljama sveta, i u poslednje vreme ne pokazuje tendenciju smanjenja već se naprotiv širi. Sa pojavom novih, savremenih, dostignuća i tehnologija, oblici kriminala poprimaju nove forme i karakteristike.
Postoje mnogi oblici organizovanog kriminala – pranje novca, nelegalna trgovina narkoticima, korupcija, visokotehnološki kriminal, nelegalna trgovina oružjem i ljudima, ljudskim organima, terorističke aktivnosti, krađa umetničkih dela i kulturnih dobara, sajber kriminal….
Glavni motiv kriminalnih grupa, koje se prilagođavaju svim situacijama, jeste da se što pre stekne finansijska dobit, odnosno da se što pre dođe do novca. Upravo takve organizacije, na nelegalan način, zarađuju ogroman novac, navela je u svom obraćanju u Narodnoj skupštini, poslanica SDPS Jasmina Karanac.
– Upravo je korona-kriza pokazala koliko brzo su kriminalne strukture u stanju da se prilagode novonastaloj situaciji. Od početka pandemije falsifikovano je sve što je bilo neophodno u borbi protiv virusa korona – kovid testovi, vakcine, medicinske maske, potvrde o vakcinaciji, korona-pasoši.
Kriminalne aktivnosti tokom pandemije prebacile su se na digitalni svet. Za njihovo otkrivanje potrebni su digitalni alati, a do tih ključeva nije nimalo jednostavno doći. Zato je neophodna stručna međunarodna saradnja u toj oblasti.
Zvaničnici EU ukazali su i na jednu drugu opasnost.
Organizovane kriminalne grupe infiltriraju se u firme koje su finansijski oslabljene zbog teške privredne situacije. Zbog zatvorenosti i ograničavanja kretanja, kriminalne aktivnosti tokom pandemije prebacile su se na digitalni svet – navela je Karanac.
Ovakav vid organizovanog kriminala predstavlja izazov za svaku državu i društvo, a u borbi protiv takve vrste kriminala potrebni su digitalni alati kako bi grupe bile locirane i otkrivene u što kraćem roku.
Neophodna je stručna saradnja u toj oblasti svih institucija kako na državnom tako I na međudržavnom nivou. Organizovani kriminal ne poznaje državne granica ni kontinente, te u tom smislu, ni jedan kontinent pa ni država na svetau nisu pošteđene. Čak i najstabilniji sistemi Zapadne Evrope nisu odoleli razornim vidovima korupcijskih afera, trgovini ljudima, narkoticima i oružjem.
Karanac je istakla da od organizovanopg kriminala nije ostao izuzet ni Balkan, pa samim tim ni Srbija. Ovih dana je, kako navodi, se u Srbiji sprovode bitne aktivnosti u borbi sa ozloglašenim kriminalnim klanom, koji se koristio najbrutalnijim metodama, nepojmljivim civilizovanom čoveku, u svojim kriminalnim aktivnostima.
-Borba protiv organizovanog kriminala zahteva primenu posebnih metoda i mehnaizama za njihovo sprečavanje, otkrivanje i suzbijanje. Takođe, potrebno je razviti strategiju za sprečavanje i otklanjanje posledica organizovanog kriminala.
Naša zemlja, osim nacionalnog zakonodavstva, u borbi protiv organizovanog kriminala sprovodi i primenjuje i međunarodne ugovore relevantne za ovu oblast- navodi ona.
Ključni međunarodni ugovor za borbu protiv organizovanog kriminala je Konvencija Ujedinjenih Nacija o transnacionalnom organizovanom kriminalu sa dodatnim protokolima. Cilj , odnosno svrha ove konvencije je da na efikasniji način unapredi saradnju u pogledu sprečavanja i borbe protiv ove pojave.
Zatim tu je i Konvencija Saveta evrope o visokotehnološkom kriminalu, Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropska konvencija o suzbijanju terorizma, Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima itd.
Uspešne borbe protiv organizovanog kriminala nema bez saradnje i razmene informacija među državama u okruženju.
Prateći organizovanje kriminalnih grupa i usavršavanje metoda njohovog delovanja, moraju se usavršavati načini i metode za borbu protiv organizovanog kriminala, jer nema uspešnog suzbijanja kriminala bez saradnje između država. Da bi međudržavna saradnja mogla nesmetano da se odvija, ona mora da se oslanja na propise.
Zato je potrebno pokrenuti inicijativu za donošenje novih zakona, ali i prilagoditi nacioanlno zakonodavstvo zakonima Evropske Unije, zaključila je Jasmina Karanac.
