Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za Cordmagazine
Za razliku od mnogih evropskih zemalja u kojima smo na početku pandemije videli slike praznih rafova i nestašica proizvoda, u Srbiji je snabdevanje stanovništva bilo kontinuirano, uredno i blagovremeno uz očuvanu cenovnu stabilnost.
Za razliku od brojnih ekonomskih kriza u prošlosti u kojima je najveći izazov bio stimulisanje tražnje, aktuelna pandemija je pre svega donela probleme na strani ponude jer je očuvanje proizvodnje u uslovima ograničenog kretanja ljudi gorući problem.
U tom smislu, najveća pretnja po maloprodajni sektor, pogotovo po izbijanju pandemije, ogledala se u opasnosti da li će i po kojim cenama trgovci uspeti da nabave robu zbog ogromnih šokova u globalnim lancima snabdevanja i plasiraju potrošačima čije je kretanje ograničeno iz zdravstvenih razloga.
Uprkos svim izazovima, maloprodajni sektor u Srbiji je tokom celog trajanja pandemije omogućio kontinuirano, uredno i blagovremeno snabdevanje stanovništva, uz očuvanu cenovnu stabilnost. Za razliku od mnogih evropskih zemalja u kojima smo na početku pandemije videli slike praznih rafova i nestašica proizvoda, u Srbiji je sve vreme na raspolaganju širok asortiman robe u ponudi, pogotovo, robe široke potrošnje.
Moram da naglasim da su stabilnosti tržišta maloprodaje u velikoj meri doprinele državne mere podrške celoj privredi zahvaljujući kojima je održana proizvodnja i zaposlenost. Štaviše, u 2020. godini je zabeležen rast prometa u trgovini na malo za 4,3 odsto, a u prva dva meseca ove godine nastavljen je trend rasta od tri odsto u poređenju sa istim periodom lane. Pored toga, sa 348 hiljada zaposlenih u sektoru trgovine na veliko i malo u 2020. godini, očuvana je i zaposlenost sektora koji čini oko 15 odsto ukupnog broja zaposlenih.
Uprkos velikom rastu onlajn porudžbina u trgovinskim lancima, manje od 1 odsto ukupne prodaje robe široke potrošnje na tržištu se realizuje elektronski. Ipak veliki ritejleri koji prodaju odeću ili tehniku, oko 20 odsto svojih prihoda od prodaje ostvare kroz internet narudžbine.
rgovina svakako spada među sektore manje pogođene krizom, čemu je značajnim delom doprinelo pomeranje fokusa sa tradicionalne ka elektronskoj trgovini usled ograničenog rada objekata. Novi trendovi će svakako i dugoročno promeniti navike potrošača i očekuje se da onlajn način prodaje nastavi da raste.
Broj realizovanih elektronskih transakcija dupliran je u prošloj godini na 14 miliona, kao i vrednost e-transakcija koja je sa 17 milijardi dinara u 2019. godini porasla na 32 milijardi dinara u prošloj godini.
Na početku krize su postojali određeni problemi sa onlajn isporukama zbog povećanog obima posla, ali se proces isporuka brzo stabilizovao. Ipak, sa ekspanzijom elektronske trgovine smo uvideli da će od logistike dostave koja je finansijski i organizaciono veoma zahtevna u velikoj meri zavisiti konkurentnost trgovaca.
U narednom periodu će sigurno biti dosta izazova koji će uticati na brzinu oporavka cele privrede, pa samim tim i kretanja u maloprodajnom sektoru. Posebno treba imati u vidu i prisutnu neizvesnost oko kretanja svetske cene nafte koja je u porastu i globalnog rasta cena hrane koji je uzrokovan i povećanom tražnjom usled pandemije. Vlada Srbije će pratiti situaciju na tržištu i ukoliko bude potrebe, blagovremeno reagovati u okviru svojih zakonskih nadležnosti u cilju obezbeđivanja uredne snabdevenosti tržišta i održavanja cenovne stabilnosti.
