Dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, gostovao je danas u emisiji „Nauka privredi“, na prvom programu Radio-televizije Vojvodine, u kojoj je govorio o sveobuhvatnoj oceni ekonomskih aktivnosti u AP Vojvodini u uslovima poslovanja opterećenih pandemijom, o ključu za dalji rast inovacionog ekosistema, te o jačoj vezi između nauke i privrede.
– Ono što karakteriše celu godinu jeste pandemija koronavirusa. Što se tiče privrede, tu imamo zavisnost sa svetskom privredom. Produžili su se rokovi isporuke i rokovi prijema repromaterijala. Država je odreagovala odlično sa minimalcima koje je republička vlada dala privrednicima. Mislim da je to, u značajnom delu, održalo privredni život, kao i ono što je radila Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat – rekao je Ivanišević.
Kada je o turizmu reč, Ivanišević je istakao značajan pad noćenja uzrokovan pandmijom virusa korona.
– Turizam je izgubio deo prihoda od dolaska stranih turista, ali je jedan deo prihoda uspeo da pokrije unutrašnjim, migracionim turizmom, gde su ljudi sve više putovali unutar Srbije. Ideja je da pomognemo turizmu. Zajedno sa Turističkom organizacijom Vojvodine moramo da kreiramo proizvode koji će zadržati naše goste ovde i kada ne bude pandemije i pripremiti sve to za strane turiste – naglasio je on.
Posebno je istakao lovni turizam.
– Vojvodina ima tradiciju lovnog turizma. Mnogo stranaca dolazi ovde, ali to prolazi nezapaženo. Ti ljudi dolaze i troše ogroman novac, iznajmljuju oružje ovde. Vlasnik brenda „Roleks“ već petnaest godina dolazi da lovi u Novu Crnju. Kroz lovni turizam možemo da uspostavimo značajne privredne kontakte koji će pomoći razvoju privrede na teritoriji cele Autonomne pokrajine – rekao je pokrajinski sekretar.
Ivanišević je govorio i o promenama u oblasti marketinga koje su vezane za turizam, ali i za samu privredu, i naglasio je da je to nešto na čemu će Sekratarijat posebno raditi.
– Pre svega, mi ćemo, u Sekretarijatu, da se menjamo – aktivnije ćemo da radimo prezentaciju na društvenim mrežama, napravićemo aplikaciju za mobilni telefon u oba programska jezika, u dogovoru sa „Telekomom“ otvorićemo infocentar gde će ljudi moći, potpuno besplatno, da dobiju sve odgovore… Ideja nam je da od nas krenu te promene da bismo mogli nekom da kažemo zašto je to dobro. Ideja nam je da upravo turističke organizacije lokalnih samouprava budu nosioci turizma u lokalu i upravo zato hoćemo maksimalno njima da pomognemo što se tiče digitalnog marketinga – rekao je Ivanišević.
Naglašava da ako postoji dobra stvar u godini za nama i u pandemiji jeste „bum“ online poslovanja.
– Privrednici apsolutno shvataju da je neophodno da se preorijentišu na online poslovanje. U narednim godinama paniramo da sa internet provajderima paket pomoći za repromaterijal, za opremu obogatimo i snošenjem dela troškova odžavanja internet stranice, troškova interneta, poslovanja preko interneta, jer i time hoćemo da ih okrenemo ka tom novom vidu poslovanja, bez obzira što očekujemo da se pandemija završi. Mislim da će ekspanzija ka elektronskom poslovanju i dalje biti prisutna, i u narednim godinama apsolutni prioritet u prodaji proizvoda, bez obzira da li se radi o uslugama ili o proizvodima, mora biti na online platformama – kaže on.
Pokrajinski sekretar za privredu i turizam ističe da je budžet Sekretarijata za 2021. veći za 66% u odnosu za budžet za 2020. godinu.
– Razumevanjem predsednika Vlade predložen je značajno veći budžet za naš sekretarijat. U ovom momentu kreiramo programe koji treba da povežu naučnu zajednicu, ali i direktno pomognu privredi i turizmu. Po prvi put smo predvideli mogućnost start-up-ova, da u svakoj privrednoj delatnosti, i u turizmu, omogućimo da ko god želi osnuje preduzeće, zaposli neke ljude. Ovde start-up ne vežemo za onu ideju sa televizije da su to mladi ljudi koji se bave isključivo informatičkom delatnošću, nego mogu da se bave i nekom proizvodnom delatnošću – rekao je Ivanišević.
On dodaje da je ideja svih obilazaka udruženja poslodavaca, Privredne komore, Socijalno-ekonomskog saveta i lokalnih samouprava da dobiju informaciju sa terena šta je ono što bi bilo neophodno, da bi u koordinaciji sa sa drugim sekretarijatima iskreirali najbolji način kako da odgovore na te potrebe.
– Naša ideja jeste da u 2022. i 2023. godini, zajedno sa naučnom zajednicom, napravimo program praćenja svih subjekata koji su dobili naš novac, da im omogućimo da na naš teret budu rađene analize, da imaju bolji sajt, da bolje komuniciraju na društvenim mrežama, da imaju bolju komunikaciju sa naučnom zajednicom. Dakle, hoćemo jedan program mentoringa i vođenja svih subjekata koji dobiju novac od nas, jer hoćemo da 2024, na kraju ovog mandata, jasno pokažemo koliko smo uložili, koliko smo povećanje proizvodne aktivnosti postigli i koliki broj ljudi smo zaposlili kroz naše programe – zaključio je Ivanišević.
https://www.youtube.com/watch?v=m4-O2b-HLjQ&feature=emb_title
