Brojni ekonomski pokazatelji jasno govore o napretku naše ekonomije, a mala i srednja preduzeća su kičma razvoja svakog društva.
Zbog svoje fleksibilnosti, vitalnosti, sklonosti ka inovativnim poduhvatima i riziku, mala i srednja preduzeća predstavljaju osnovnu polugu ekonomskog rasta i razvoja i značajan faktor kreiranja održivog razvoja. Zbog svega toga, smatramo da je neophodno još više raditi na poboljšanju uslova njihovog funkcionosanja i poslovanja.
Stoga je Predsedništvo Socijaldemokratske partije Srbije, na predlog Resornog odbora za ekonomiju, usvojilo predlog plana i strategije kroz deset mera za pomoć malim i srednjim preduzećima.
Zalažemo se:
1. Da se izlazni PDV plaća po naplati, a ne po fakturisanju. Na taj način porez bi se plaćao iz stvarno ostavenih prihoda.
2. Da se povraćaj PDV na kupljena sredstva i opremu, vrši po automatizmu, osim u slučaju da privredni subjekt ne naznači drugačije.
3. Obezebediti veću zaštitu učesnika na tržištu od sve češće pojave da jedan vlasnik otvori više firmi, odnosno, da sva povezana pravna lica istog vlasnika solidarno odgovaraju za obaveze prema poveriocima i dobavljačima.
4. Smanjiti parafiskalne takse i redukovati njihov broj (administrativne i komunalne takse, naknade korišćenja javnih dobara, itd). omogućiti pristup centralnoj bazi podataka u kojoj se može videti visina nameta.
5. Komunalne dažbine naplaćuju samo za usluge koje se zaista pružaju malim i srednjim preduzećima.
6. Ekološku taksu plaćati isključivo prema vrsti delatnosti.
7. Firmarinu, odnosno taksu za isticanje naziva firme treba ukinuti za mala i srednja preduzeća, smeštene u objektu koji je u njihovom vlasnistvu (ili zakupu), odnosno ako se u te svrhe ne koristi javna površina.
8. Predlažemo da se izjednače cena komunalnih usluga i kazni (kazne za saobraćajne prekršaje – nepropisno parkiranje) za fizička i pravna lica. Za ponovljeni prekršaj, pravna lica plaćala bi uvećau kaznu, čime bi se sprečila zloupotreba.
9. Da se rad pograničnih organa i inspekcija reguliše tako da odgovara potrebama privrede.
10. Da se mikro i mala preduzeća u prvoj godini poslovanja oslobode poreza na dobit. To bi olakšalo početni položaj preduzeća i njegovu borbu za tržište u periodu koji je za njega najneizvesniji i finansijski najzahtevniji.
U narednim nedeljama predstavićemo navedene mere i tražiti mišljenje javnosti i ekonomskih stručnjaka, kako bi eventualno unapredili ove mere i usvojili nove.
Deset konkretnih mera za poboljšanje uslova poslovanja malih i srednjih preduzeća
- Da se izlazni PDV plaća po naplati, a ne po fakturisanju, odnosno da rok za plaćanje bude najkasnije 60 dana bez obzira na naplatu. Tako država ne bi na sebe preuzela celokupni rizik poslovanja, a, sa druge strane, to bi se poklopilo sa zakonskim rokom za plaćanje primljene robe, odnosno usluge, koji takođe iznosi 60 dana. Na taj način bi se privrednim subjektima dala mogućnost da porez plaćaju iz stvarno ostvarenog prihoda, čime bi se malo relaksirala njihova likvidnost.
- Da se povraćaj PDV na kupljena sredstva i opremu vrši po automatizmu, osim u slučaju da privredni subjekat ne naznači drugačije. Tako bi se izbeglo „markiranje“ onih koji traže povraćaj i smanjio strah privrednika da na taj način „prizivaju“ inspekcije koje se smatraju „kaznenim ekspedicijama“. Sa druge strane, time bi država pokazala dobru volju da privrednim subjektima bezuslovno stavi na raspolaganje kapital koji im po zakonu pripada.
- Da sva povezana pravna lica istog vlasnika solidarno odgovaraju za obaveze prema poveriocima i dobavljačima. Na taj način bi se obezebedila veća zaštita učesnika na tržištu od sve češće pojave da jedan vlasnik otvori više firmi, uporedo stvarajući situaciju u kojoj jednu kompaniju svesno baca u gubitak sa njenim poveriocima, a preko druge firme ostvaruje profit i neometano posluje bez ikakvih sankcija i preuzimanja rizika za svoje poslovanje.
- Smanjiti parafiskalne takse i redukovati njihov broj (administrativne i komunalne takse, naknade korišćenja javnih dobara, itd). Takođe, ovi nameti treba da budu transparetniji i predvidljivi za period od najmanje pet godina. Treba ispitati mogućnost da se na republičkom nivou ustanovi neko regulatorno telo koje bi pratilo zahteve lokalnih samouprava te javnih i komunalnih preduzeća za uvođenjem ovih dažbina i odobravalo ih. Osnovati centralnu bazu podataka gde će privrednik moći da sazna koliko će iznositi pojedini nameti u zavisnosti od delatnosti i opštine na kojoj posluje ili namerava da posluje.
- Da se komunalne dažbine naplaćuju samo za usluge koje se zaista pružaju malim i srednjim preduzećima. Primer: naknada za odnošenje smeća plaća se iako privredni subjekat ne generiše nikakvo smeće.
- Da se ekološka taksa plaća isključivo prema vrsti delatnosti, odnosno veličini uticaja na zagađenje. Tako bi firme koje posluju iz kancelarije i praktično ne zagađuju životnu sredinu, odnosno zagađuju koliko i svi građani, bile oslobođene ovog nameta. S tim u vezi, kaznenu politiku treba uskladiti sa ekološkom štetom koja se pravi, tj. treba prekinuti sadašnju praksu da su MSP relativno znatno više opterećena kaznama nego velike firme.
- Firmarinu, odnosno taksu za isticanje naziva firme, treba ukinuti za MSP smeštena u objektu koji je u njihovom vlasnistvu (ili zakupu), odnosno ako se u te svrhe ne koristi javna površina.
- Socijaldemokratska partija Srbije zalaže se da u narednom periodu dođe do izjednačavanja cena komunalnih usluga i kazni za fizička i pravna lica. Da bi se, pak, onemogućila zloupotreba ove mere, pravna lica bi za ponovljeni prekršaj plaćala uvećane kazne, čime bi se obezbedilo da lokalna samouprava ne bude oštećena.
- Da se rad pograničnih organa i inspekcija reguliše tako da odgovara potrebama privrede. Neizvesnost šta ih čeka sa naše strane granice i višednevno čekanje (relativno) najviše pogađaju mala i srednja preduzeća.
- Da se mikro i mala preduzeća u prvoj godini poslovanja oslobode poreza na dobit. To bi olakšalo početni položaj preduzeća i njegovu borbu za tržište u periodu koji je za njega najneizvesniji i finansijski najzahtevniji.
