Imali smo dva cilja na proteklim izborima: prvi, da ostvarimo kao koalicija ubedljivu pobedu i drugi, da kao stranka damo vidljiv i konkretan doprinos toj pobedi. Oba cilja smo ostvarili, kaže na početku intervjua za Kurir Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, odgovarajući na pitanje da li je zadovoljan celokupnim rezultatom na proteklim izborima, i dodaje:
– Posebno sam zadovoljan što smo imali kreativnu i raznovrsnu kampanju. Bilo nas je svuda, od ulica i pijaca do poseta kućama i raznim manifestacijama. Ljudi su umorni od čestih izbora i zato smo nastojali da dođemo do njih na jedan nekonvencionalan način. Osim toga, više smo slušali građane nego što smo mi pričali i nešto obećavali.
Kako komentarišete rezultate vaše stranke u Sjenici i Tutinu, da li je moglo bolje?
– Rezultatima nisam zadovoljan, ali mi je savest mirna, jer sam učinio sve što je do mene. U Tutinu smo duplirali rezultat u odnosu na prošle izbore, u Sjenici smo skoro ponovili rezultat, ali to je daleko od onoga što smo očekivali, a posebno onoga što smo konkretno uradili. Danas je Pešter povezan sa asfaltiranim putevima. Kad je to predsednik Vučić prilikom jedne posete obećao, niko nije verovao. Od tada do danas na području Pazara, Sjenice i Tutina uloženo je 102 miliona evra za izgradnju državnih i lokalnih puteva. Da ne govorim o drugim infrastrukturnim projektima. Ali šta to vredi kad ljudi prodaju svoj glas na dan izbora za 50-100 evra. Ne pada mi na pamet da ulazim u takvu vrstu buvljačke trgovine i da plaćam glasove i tako stvaram privid podrške. Ako će narod na taj način da ugrožava svoju budućnost, ja u tome niti želim da učestvujem, niti ja tu mogu da pomognem. Nažalost, politika je, posebno na lokalnom nivou, prestala biti takmičenje ideja, programa i konkretnih stvari koje ste uradili, a sve više postaje sitnosopstvenička trgovina i biznis. Tutin nema vodu, ali ima istu vlast koja traje bezmalo više od 30 godina.
Hoćete li biti deo vlasti u ta dva grada?
Niko ne može samostalno da formira vlast, a nema ni stabilne većine bez učešća dve ili više lista. Pregovori su već počeli i naši odbori imaju potpunu autonomiju u odabiru budućih partnera. Što se mene tiče, ja sam dao sve što sam mogao za opštine u Sandžaku. Zauzvrat dobio sam nezahvalnost, a često i mržnju, bar od polovine biračkog tela. Vreme je da se potpuno posvetim jačanju SDPS, u celoj zemlji, jer iskreno tu vidim mnogo veći potencijal za širenje partijske infrastrukture nego što je to situacija u Sandžaku, gde je biračko telo podeljeno i skoro zacementirano. Ja ću svojim prijateljima u Sandžaku uvek biti na usluzi i pomoći za sve što treba, ali sigurno neću više voditi njihove bitke. Moraće to sami da urade. Na ovim izborima skoro da nije bilo sela koje nisam obišao, a moji saborci iz Pazara, čast retkim izuzecima, ponašali su se kao da se izbori dešavaju u Zimbabveu ili Burundiju, a ne 30-40 km od Pazara. A to je zato što su navikli da se ja tučem u ringu, a oni samo da navijaju. E, s tim je završeno.
Tokom kampanje ste često bili na štandovima, razgovarali s ljudima, pa šta su vam rekli građani, koji problemi ih najviše muče?
– Mogu vam reći da je bilo vrlo zanimljivo. Nismo se krili od ljudi, nego smo išli njima u susret. I za svakog je sopstveni problem najveći i najvažniji, što je i razumljivo. Malo ko je otvarao političke teme i bavio se visokom politikom, već su tema bile konkretne životne stvari. Kad god smo mogli nekome da pomognemo i rešimo neki problem, to smo i uradili. Kad sam u prilici da to uradim, ja sam jednako srećan kao i onaj koji je pomoć tražio. I to je jedna od retkih lepih stvari u ovom poslu, što imate bar mogućnost da nekome koliko-toliko pomognete. Oduševila me jedna žena koja je prišla našem štandu i rekla mi: „Znate koja me vaša izjava najviše oduševila?“ Ja sam je začuđeno posmatrao, misleći – ko više pamti nečije izjave, i pitao je: „Koja?“ A ona kao iz topa: „Kada ste rekli: ‘Ja bolje ne znam i više ne mogu od ovoga’.“ Bio sam u šoku, jer sam to izjavio pre 15-16 godina.
SDPS je građanska, levičarska stranka, koliko je to teško biti u ovim geopolitičkim okolnostima, kad desničarske partije svuda u svetu jačaju?
– Mnogo je to teško, posebno kad je talas populizma i nacionalizma zapljusnuo Evropu, pa i dobar deo sveta. Živimo u vremenu kad teorije zavere imaju primat nad naukom i dokazanim činjenicama. Da bi privukli pažnju, morate biti malo „iščašeni“ i ozbiljno drugačiji. Biti normalan u nastupu automatski znači biti dosadan. Živimo vreme ekstrema i ekstravagantnosti u svakom smislu. Ovo je borba za očuvanje normalnosti. Plašim se da će ta borba potrajati i da umerena levica i umerena desnica moraju sarađivati protiv ekstrema i na jednom i na drugom polu.
Niste se vratili u Vladu Srbije, zbog čega?
– Vrlo jednostavno, rekao sam više puta da se ne mogu vratiti na poziciju koja je po političkoj težini manja od one koju sam obavljao. Ja sam bio potpredsednik vlade i ministar velikog resora koji je obuhvatao turizam, trgovinu i telekomunikacije. Pošto se nije menjao zakon o ministarstvima, nama je ostao resor turizma i omladine. Priznaćete da bi bilo malo čudno da ja vodim resor omladine. Postoje i neki drugi razlozi, o kojima ovog puta ne bih govorio.
Koji savet biste dali novim ministrima?
– Savet ću uvek dati onome ko mi ga traži. A da ja sad nešto pametujem i iznosim fraze i opšta mesta, bilo bi stvarno degutantno.
Vaš kolega Ivica Dačić je rekao da mu je dosta izbora, on želi u penziju, pa da li je i vama dosta izbora, razmišljate li o penziji?
– Od uvođenja višestranačja ovo su bili 50. izbori, što lokalni, što republički, nekadašnji savezni i predsednički. Na svim izborima sam učestvovao, na ovaj ili onaj način. Zato se jesam umorio od čestih izbora, ali je rano za penziju.
