U avgustu 2001. godine imenovan je za potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
Nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma marta 2003. godine izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. U periodu od 2003. do 2006. godine obavljao je dužnost kopredsednika Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju sa arapskim zemljama.
Od jula 2004. predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa MKTJ, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa MKTJ. Nedeljnik Vreme proglasio ga je za ličnost 2004. godine, a Evropski pokret u Srbiji dodelio mu je priznanje Najevropljanin za oblast politike u 2005. godini. U anketi agencije Pragma 2006. godine izabran je za najkomunikativnijeg političara.
Na sednici Narodne skupštine održanoj 15. maja 2007. izabran je za ministra rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije. Na istu funkciju izabran je na sednici Narodne skupštine koja je održana 8. jula 2008. godine.
Od jula 2012. do aprila 2014. godine obavljao je funkciju potpredsednika Vlade i ministra za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije.
Za potpredsednika Vlade republike Srbije i ministra za trgovinu, telekomunikacije i turizam izabran je na sednici Skupštine Srbije 27. aprila 2014. godine, a tu je funkciju nastavio da obavlja i nakon formiranja Vlade 2016. godine, a zatim i u rekonstruisanoj Vladi, posle predsedničkih izbora 2017. godine.
Oženjen je i ima dvoje dece. Služi se engleskim i ruskim jezikom.