Nataša Mihailović, zamenica šefa poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, piše za dnevni list „Danas“.
Socijaldemokratska partija Srbije učestvuje u međustranačkom dijalogu koji se vodi i uz posredovanje evropskih parlamentaraca i u dijalogu koji se u okviru parlamenta vodi direktno, na relaciji vlast – opozicija. I pre same najave početka dijaloga, trudili smo se da u svakoj svojoj izjavi i postupku pokažemo konstruktivnost i otvorenost i da konkretnim predlozima poboljšamo izborne uslove, kao, uostalom, i u prvom međustranačkom dijalogu pre dve godine.
Javnost je prethodnih meseci zbunjena mnoštvom različitih platformi u vezi sa pregovorima vlasti i opozicije. Građani nisu upoznati sa sadržinom navedenih dokumenata i predloga. Ne ulazeći, ovog puta, u razloge takvog činjeničnog stanja, evidentno je da je konfuzija sve veća i da je građanima sve teže da dođu do pravih informacija oko čega se tačno pregovara i šta su mogući ishodi tih razgovora.
SDPS predlaže da se krene od korena problema, od izmene izbornog zakona koji konačno omogućava glasačima da postanu birači i to u pravom smislu te reči. Stavljajući građane u centar našeg interesovanja, krajnje je vreme da zaista biraju kandidate po imenu i prezimenu koji će ih zastupati u najvišem zakonodavnom telu. Prema važećem Zakonu o izboru narodnih poslanika, građani ne znaju ko će ih sutra predstavljati u Narodnoj skupštini, niti na izbornom listiću vide imena kandidata. Na taj način, sve zavisi od partijskih centrala koje po svom nahođenju sastavljaju listu potencijalnih narodnih poslanika. Medu građanima, ali i među kandidatima, stvorene su na taj način generacije nezadovoljnih i demotivisanih pojedinaca da uopšte učestvuju u izbornom procesu. Kandidati apsolutno nemaju motiv da se dokažu i pokažu politički, niti da istinski utiču na društvene procese. Oni koji znaju da sigurno ulaze u parlament nemaju potrebu da se dokazuju, a oni koji znaju da sigurno neće biti poslanici, nemaju razlog da aktivno doprinesu izbornom rezultatu, niti partijskom radu. U tim okolnostima i izbornim uslovima, nisu motivisani ni građani da na takvim izborima učestvuju. Mladi su naročito demotivisani da učestvuju u političkom životu, a i najviše ih je među apstinentima. I kandidati na listama i građani praktično postaju, a najčešće i ostaju, statisti koji ne vide i ne znaju svrhu svog učešća u izbornom procesu.
Mi želimo, kao što rekoh, iz korena da promenimo navedene manjkavosti i da novim zakonom motivišemo ljude da se vrate i uključe u politiku i kao birači i kao političari. Naš predlog, sasvim sigurno, uneo bi i novu dinamiku rada i u samim političkim partijama. Aktivisti, članovi i stranački funkcioneri bili bi aktivniji, a stranke mnogo bliže građanima nego što je to danas slučaj. Zakon koji smo napisali daje šansu svima da u izbornoj utakmici budu ravnopravni takmaci. Njime se smanjuje uticaj centrala i partijskih šefova, a kandidati sa lista dobijaju priliku da se na glasačkom listiću nađe njihovo ime i da tačno znaju koliko građana im je ukazalo poverenje. Na ovaj način, građani u isto vreme daju podršku i određenoj partiji, ali i posebno zaokruženom kandidatu sa liste, koji ima ime i prezime. Tako dolazimo do situacije da u slučaju da partija pređe izborni prag, 70 odsto izabranih kandidata direktno „postavlja“ birač na osnovu najbolje ostvarenih pojedinačnih rezultata, a ostalih 30 odsto ostaje partiji da raspodeli, u skladu sa različitostima koje postoje u društvu, teritorijalnom zastupljenošću, rodnoj ravnopravnosti, a omogućava da stranke direktno podrže nove i perspektivne pojedince koji se prvi put pojavljuju u političkom životu. Uvereni smo da se na ovaj način istinski menja politička „krvna slika“ jednog društva i ohrabruje se celo društvo da se bavi izborima. Građani postaju aktivni u procesu donošenja odluka i unapređivanja svoje zajednice.
Zakon predviđa da Srbija ostane jedna izborna jedinica, uz obrazovanje 250 izbornih područja (veličina da bude približno jednaka po broju upisanih birača) i izbornim cenzusom od tri procenta. Listić koji uzima građanin na svom izbornom mestu i području izgleda tako da prvo piše ime i prezime kandidata, a onda u nastavku i organizacija i ime nosioca liste koja ga je predložila. Kandidovanje nije vezano za izborna područja, odnosno nije vezano za mesto prebivališta kandidata (svaki građanin Srbije može se kandidovati na bilo kom izbornom području na celokupnoj teritoriji Srbije bez obzira na adresu prebivališta). To je važno i zbog manjinskih partija i zbog manjih organizacija koje ne mogu pokriti sva područja sa predlozima kandidata. Što se tiče izbora poslanika sa manjinskih lista, ostajemo pri sadašnjem rešenju prirodnog cenzusa.
Današnji izborni sistem je proporcionalni sa zatvorenim listama, dok našim predlogom ostaju prednosti proporcionalnog sistema što je najbolji način da se oslika i reprezentuje jedno društvo, ali uz otvorene liste koje zamenjuju sadašnje stanje totalne zatvorenosti i nepoznanica. Ovo je najvažnija stavka u našem predlogu zakona i ona sa sobom povlači sve ostale odredbe u njemu.
SDPS je apsolutno otvorena za sve vrste razgovora. Ne smatramo svoj predlog zakona kao konačno rešenje koje nije sklono određenim promenama. Jedino od čega ne odustajemo jeste ideje da se izborne liste otvore i da svi dobijemo priliku da biramo. Kada budemo predstavili sve članove zakona, očekujemo dodatne sugestije i predloge i otvoreni smo za razgovor o eventualnim izmenama.
