Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, ministar za evropske integracije, Jadranka Joksimović i direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan, Žužana Hargitai, svečano su danas u Palati Srbija potpisale Sporazum o donaciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, za projekat Širokopojasni internet u ruralnim područjima u Republici Srbiji.
„Ultrabrzi širokopojasni pristup koji će ovim projektom biti obezbeđen u naseljima u ruralnim područjima sa oko 90.000 domaćinstava, omogućiće potpuno novu perspektivu za stanovništvo, posebno za decu i mlade u tim naseljima“, saopštila je ovom prilikom ministarka Tatjana Matić.
„Pružanje savremenog obrazovnog digitalnog okruženja i pristupačnih digitalnih usluga, ne samo da će podići lokalne kapacitete i ekonomski razvoj, već će doprineti i regionalnom razvoju i povezivanju, ali i usklađivanju sa evropskim pravnim okvirima i našem ubrzanom napretku na putu evropskih integracija“, istakla je Matić.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je da je projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije koji je Srbija kandidovala za Ekonomsko investicioni plan EU za Zapadni Balkan značajan za ukupan inkluzivni rast Srbije u budućnosti i konvergenciju sa evropskim ekonomijama i izvorima novog rasta.
Ona je nakon potpisivanja sporazuma rekla da će ovim projektom svakom đaku u bilo kom delu Srbije gde živi i ide u školu, biti dostupno novo pravo koje se odnosi na pristup internetu što će im, naglašava, omogućiti da kroz pristup informacijama, digitalnom obrazovanju i znanju budu u budućnosti konkurentni i na evropskom i na svetskom tržištu. Napomenula je da će im to omogućiti i novi vid socijalne uključenosti koji je važan za mlade ljude.
Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za region Zapadnog Balkana, Žužana Hargitai, podsetila je da se ove godine obeležava 20 godina od članstva Srbije u EBRD.
„Za ovo vreme investirali smo preko 6.5 milijardi evra u projekte privatnog i javnog sektora širom zemlje. Nakon velikih investicija u puteve, železničku infrastrukturu i energetski sektor, drago nam je da možemo da podržimo i razvoj digitalne infrastrukture udruženim investicijama javnog i privatnog sektora“, rekla je Hargitai i poručila: „Nadamo se da će projekat doprineti boljim mogućnostima za obrazovanje, informisanje kao i korišćenje digitalnih usluga javne uprave za građane u ruralnim delovima zemlje, i da će ovo biti korak ka smanjenju nejednakosti u kvalitetu života u seoskim i gradskim sredinama”.
Svečanom potpisivanju Sporazuma prisustvovali su i ambasador Evropske Unije u Srbiji, Sem Fabrici i ambasador Austrije u Srbiji, Nikolaus Luteroti.
„Digitalne tehnologije donose revoluciju u način na koji učimo, radimo i živimo kao pojedinci i kao društvo. Svakom su potrebne prave veštine, znanja i pouzdanje da iskoristi pun potencijal digitalnih tehnologija. Nedostatak tih veština negativno utiče na mogućnost zapošljavanja i kvalitet života“, napomenuo je Sem Fabrici i istakao:
„Projekat širokopojasnog povezivanja sledeće generacije stvoriće neophodne preduslove za društveni i ekonomski razvoj u ruralnim delovima Srbije koji nemaju pristup širokopojasnoj mreži (takozvane bele zone). Zajedno sa ostalim članovima Tima Evropa, Evropska unija s ponosom podržava digitalnu agendu Srbije, posebno da pruži novim generacijama neophodne obrazovne alate tokom pandemije“.
Austrijski ambasador Nikolaus Luteroti, izjavio je: „Ovaj projekat digitalne infrastrukture je presudan poduhvat vlade Srbije koji ne samo da obećava socijalno-ekonomske dobitke u ruralnim oblastima, već otvara i niz novih mogućnosti za digitalnu povezanost. Bilateralni donatori WBIF-a su zato sa velikim zadovoljstvom podržali njegovu primenu grantom za tehničku pomoć.“
Finansijska podrška Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 1,7 miliona evra namenjena je izradi projektne dokumentacije neophodne za implementaciju i postavljanje širokopojasne mreže u ruralnim područjima.
Projekat zajedno realizuju Republika Srbija povezivanjem škola i javnih ustanova kao pristupnih tačaka na magistralnu mrežu u 600 naselja u tzv. „belim zonama“, koja nemaju pristup širokopojasnoj mreži, i mobilni operatori putem javnih poziva, koji će biti zaduženi za izgradnju infrastrukture od pristupnih tačaka do okolnih domaćinstava.
