Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović, gostujući na RTS-u, rekao je da se poslodavci opredeljuju za one profile koji su im potrebni, a da NSZ uključuje one osobe koje su definisane kao teže zapošljive kategorije i ako dođe do podudarnosti ponude i tražnje poslodavci mogu da računaju na subvencije.
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 12 konkursa, preko kojih direktnom finansijskom podrškom poziva poslodavce i više od 20.000 nezaposlenih, među kojima je 2.300 osoba sa invaliditetom, da se prijave na poziv.
Zoran Martinovićm direktor NSZ, u Jutarnjem Dnevniku RTS-a , rekao je da su oni različitog tipa i namenjeni su različitim prioritetnim kategorijama.
„Svaki od poziva definiše koje kategorije mogu da se uključe i onda poslodavci koji žele da se uključe za sredstva treba da se opredele za te kategorije nezaposlenih. Jesu nam u prvom planu poslodavci, ali su nam prioriteni i nezaposleni. U fokusu su mladi ljudi bez srednje stručne spreme, ali imamo i programe za visokoškolce“, naveo je Martinović.
On je dodao da postoji program pripravništva za mlade i program stručne prakse za mlade do 30 godina.
„Imamo u nekim programima i da mladi mogu da konkurišu i da imaju više od 30 godina, ali su prioritet one definicije koje su ustanovljene Zakonom o mladima, da imaju do 30 godina. Imamo i one nekvalifikovane, dugoročno nezaposlene, Rome, osobe sa invalidittetom, lica preko 50 godina“, naveo je direktor NSZ.
To su, navodi, definisane kao teže zapošljive kategorije i oni će biti stimulisane državnim subvenicijama.
„Poslodavci se opredeljuju za one profile koji su im potrebni, mi uključujemo ona lica koja su definisana kao teže zapošljive kategorije i ako dođe do podudarnosti ponude i tražnje poslodavci mogu da računaju na naše subvencije. Ali i nezaposlena lica mogu da konkurišu za program samozapošljavanja i taj program će biti otvoren do 31. marta“, ističe Martinović.
https://youtu.be/egEEakOUrY4
Godinama je, dodaje, veća tražnja za inženjerima, ali i za lekarima sa specijalizacijama, farmaceutima, biohemičarima, profesorima stranih jezika, bankarstva, ekonomije.
„Svakako u budućnosti možemo da računamo da će dominirati oni koji imaju znanja iz oblasti digitalizacije, veštačke inteligencije, robotike, ali ne treba zanemariti i ono što se godinama traži i što će se tražiti u budućnosti kada su u pitanju majstorska zanimanja. Varioci su deficitarno zanimanje, i zidari i tesari, bravari“, istakao je Martinović.
Smatra da oni koji poseduju konkretna znanja u tim zanimanjima mogu da biraju poslodavca i da postavljaju uslove, jer se traže konkretna znanja i veštine i to će dominirati u budućnosti.
Prema njegovim rečima, NSZ je digitalizovala veliku većinu usluga i omogućila i nezaposlenima i poslodavcima da se prijave elektronski.
„Treba da se informišu na našem portalu i direktno kod savetnika u filijalama koji će im pružiti sve informacije. Biće ovi programi dostupni cele godine, a neki će biti oročeni“, rekao je Martinović.
Ukazuje da je je stanje na tržištu rada stabilno i da nije bilo potresa u registrima i statistikama.
„Stopa nezaposlenosti se većdve godine kreće između devet i 11 posto. Imamo zabeleženo povećano zapošljavanje u 2021. godini. Stopa nezaposlenosti je sada 10,5 odsto, a broj lica na našoj evideniciji nešto ispod 480.000, negde za 5,9 odsto manje nego u januaru 2021. godine. Vidimo da je zaista veća tražnja za novim ljudima“, zaključio je Martinović.
