„NACIONALIZAM SE BRŽE I OPASNIJE ŠIRI OD SVAKOG VIRUSA“ Rasim Ljajić za „Blic“ o incidentu u Priboju, saradnji sa SNS i izborimaIvana
Ovi izbori će biti neka vrsta političkog čistilišta, jer stranke koje ne uđu u parlament praktično mogu da „stave katanac u bravu“ i završe karijeru – kaže u intervjuu za „Blic“ predsednik Socijal-demokratske partije Srbije Rasim Ljajić.
On ističe da se njegova stranka skoro godinu dana ozbiljno priprema za aprilske izbore, jer su, kako kaže, oni značajni za budućnost političkog života u zemlji.
– Samo ako imate dobru organizaciju i razvijenu infrastrukturu možete da opstanete bez obzira na to da li izlazite samostalno ili u nekoj koaliciji. Danas SDP Srbije ima 132 odbora, a do kraja februara će imati još šest. To je izuzetan uspeh ako se zna da opšta atmosfera u čitavom regionu ne pogoduje za afirmaciju socijaldemokratske ideje, niti je ona ozbiljnije ukorenjena kod nas, niti je imala neki značajniji uspeh u prošlosti.
Da li ćete na izbore izaći sa Srpskom naprednom strankom?
– Cenimo da je naša dosadašnja saradnja sa SNS bila sasvim korektna i da će se ona nastaviti, ali to isključivo zavisi od stožerne stranke u našoj koaliciji.
Jeste li razgovarali sa Aleksandrom Vučićem o izborima?
– Vrlo često smo razgovarali u poslednje vreme, ali, verujte, više o drugim pitanjima nego o izborima. Naprosto, dešavanja u Priboju, regionu, Bosni i Hercegovini su nametala teme u tim razgovorima i bilo je prirodnije da tražimo načine za spuštanje tenzija nego da pričamo o tome ko će biti na kojoj listi. Konkretnije dogovore o zajedničkom nastupu na izborima očekujem narednih dana.
Nedavno smo u Priboju videli incident kada je grupa mladića s bakljama pevala neprimerene nacionalističke pesme. Kako to komentarišete, šta ste pomislili kada ste videli snimak?
– Prvo sam pomislio da se radi o nekom starom snimku, sa nekog drugog mesta, a da je neko pokušao da ga plasira u ovom osetljivom trenutku. Nisam hteo da verujem da neko ovo može da radi u Priboju, 2022. godine, bez ikakvog povoda i razloga. Još strašnije je bilo kada se saznalo da glavni akter snimka ima svega 18 godina. Time su se nažalost samo potvrdili rezultati istraživanja koji kažu da je stepen etničke distance veći kod mladih nego u starijoj populaciji. Nacionalizam se brže i opasnije širi od svakog virusa, a svakako se duže zadržava na određenom prostoru. I zato moramo da radimo sa mladim ljudima, da razgovaramo sa njima, jer očito da tu postoje neke frustracije. Poseta predsednika Vučića je utoliko značajnija što su poslate dve ključne poruke: zajednički život nema alternative i da neće biti tolerancije za one koji izazivaju ovakve incidente.
Da li vas u 2022. godini iznenađuju međunacionalne provokacije i ispadi? Ko je najodgovorniji za to?
– Politička i društvena paradigma se u poslednjoj deceniji promenila na globalnom planu. Nacionalizam i populizam postali su glavno obeležje i u onim zemljama za koje smo smatrali da su imune na takve društvene anomalije. Kada ste čuli nekog državnika iz bilo kog dela sveta da govori danas o ljudskim pravima, vladavini prava, toleranciji suživotu, antifašizmu, što su univerzalne i bazične vrednosti? U poslednje dve decenije svet se suočavao sa četiri velike krize: 1. terorizam, 2. finansijska i ekonomska kriza (2008-2012), 3. migrantske kriza 2015, 4. sadašnja zdravstvena kriza, odnosno pandemija. Svet se, naprosto, promenio, ali nagore. Sve je to uticalo da se ovaj endemski nacionalizam na Balkanu još više rasplamsa. Ako se tome doda i nedostatak evropske perspektive i nesnalaženje Brisela u politici prema ovom regionu, te nerešena pitanja iz bliske nam prošlosti, onda je ovakav scenario sa bujanjem nacionalizma bio neminovan. Plašim se da to može imati nesagledive posledice i za našu zemlju i celi region. Uostalom, imali smo prilike da vidimo gde nas je odveo nacionalizam devedesetih godina. I danas plaćamo cenu te politike i još dugo ćemo plaćati.
Utisak je da ni tri najveće bošnjačke partije, vaša SDP Srbije, Stranka demokratske akcije i Stranka pravde i pomirenja nemaju dobre međusobne odnose. Pojačava li to atmosferu i osećaj nestabilnosti?
– To je apsolutno tačno. I to mora da se promeni. Prvi korak ka tome je da se politika ne tretira kao borba „na život i smrt“. Jer upravo iz toga su proisticali svi problemi. Dobro je što imamo tu vrstu pluralizma, da građani imaju mogućnost izbora između, zaista, tri različite opcije, ali je loše ako od tog demokratskog takmičenja mi stvorimo bojno polje. Dobro je što se tri stranke trude da svoje programe predstave što većem broju birača, ali je loše ako umesto toga isključivo blate svoje političke protivnike. Svaka konkurencija je zdrava, ali je za svako društvo loše ako ne postoji bar ljudska komunikacija između pristalica različitih stranaka i njihovih političkih predstavnika. Lično želim da dam puni doprinos promeni tog dosadašnjeg narativa. Prva prilika za to su predstojeći izbori. Govoriću o tome zašto građani treba da glasaju na našu listu, a ne zašto ne treba da glasaju za druge. Trudiću se da nijednu ružnu ili tešku reč ne izgovorim prema drugima, ne obazirući se kako će se oni ponašati prema nama.
Jeste li zadovoljni kako je Tatjana Matić vodila Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija?
– Svi mi, vrlo često, olako dajemo ocene, naročito negativne, kad tretiramo druge. Niko neće i ne želi da uđe u tuđe cipele. Turizam je bio najpogođenija privredna grana u ovoj pandemiji, ali je uprkos tome ostao na nogama, zahvaljujući intervencijama i podršci, pre svega Vlade, a onda i ministarstva koje vodi gospođa Matić. U sektoru telekomunikacija urađeno je puno na razvoju infrastrukture i započet je proces izgradnje širokopojasne mreže u ruralnim područjima, što je od ogromne važnosti za građane što će se videti tek kad ovaj projekat bude završen. U trgovini je urađeno sve u oblasti zakonske regulative čime je stvoren pravni osnov da se ovaj sektor u Srbiji i dalje razvija. Ako se tome doda da mandat ministarke Matić nije praćen nikakvim skandalima ili aferama, onda ja mogu u potpunosti biti zadovoljan kako je radila, u dosta teškim uslovima.
Najavili ste pred prethodne izbore da nećete biti u Vladi i to ste ispunili. Šta ste radili u prethodnom periodu, čime ste bili okupirani?
– Proputovao sam Srbiju i uzduž i popreko, radeći na stranačkoj infrastrukturi. Kada ste u državnoj službi, vi nemate puno vremena za stranačke stvari. Posebno ministarski posao traži celog čoveka i sve njegovo vreme, nikakva improvizacija tu nije dopuštena. Mnoge stranačke saborce viđao sam samo na skupovima, sada sam ih lično upoznao, razgovarao sa njima i video sam veliki potencijal kod puno ljudi. Naravno, video sam i neke slabosti koje se moraju otkloniti, da bi stranka napredovala. Iskreno rečeno, ovo je jedna od boljih godina u mom životu.
Za manje od tri meseca ponovo imamo izbore. Možemo li posle izbora očekivati da se vratite u izvršnu vlast?
– U ovom trenutku sam preokupiran aktivnostima za predstojeće izbore. Postoji ona stara narodna izreka: ako hoćete Boga da nasmejete, saopštite mu svoje planove. Mogu ja da maštam šta hoću ili koliko hoću, ali će jedino izborni rezultati biti merodavni i jedino će od njih zavisiti naši budući planovi ili pozicije.
Rano je za izborne prognoze
Kakav izborni rezultat očekujete?
– Za prognoze je rano, jer još ne znamo sve učesnike i koliko će lista biti. Sigurno je da će izbori biti neizvesniji nego prethodna dva izborna ciklusa. Baš zbog toga moramo prepešačiti Srbiju i predstaviti građanima šta je sve urađeno u proteklom periodu. Koliko god rezultati bili vidljivi u oblasti putne infrastrukture, stranih investicija, novih bolnica, škola i fabrika, važno je sa ljudima razgovarati i o tome, ali i o greškama ili neispunjenim obećanjima. Ljudski pristup je često važniji od onog političkog.
