NTERVJU: IVAN KARL, sekretar za kulturu grada Beograda
Izvor: Politika
Idemo korak po korak, ne zalećemo se i trudimo se da rešenja budu realna. Plan je da se radi i da nema više zatvaranja, a ambicije su da se sve od programa realizuje.
Korona nas je do sada navikla da su ambicije jedno, a planovi drugo i da nije realno da se uvek poklope. Ipak, radimo sve što možemo da taj raskorak željenog i ostvarivog bude što podnošljiviji. Idemo korak po korak, ne zalećemo se i trudimo se da rešenja budu realna. Plan je da se radi i da nema više zatvaranja, a ambicije su da se sve od programa realizuje, i tu ćemo videti kako će se odvijati dalji tok epidemije krajem leta i tokom jeseni, kaže Ivan Karl, sekretar za kulturu grada Beograda, govoreći o početku nove sezone, budući da su u prethodnom periodu velike izmene i odlaganja pretrpele gotovo sve kulturne manifestacije.
– Sa praktične strane, neprestano apelujemo na sve zaposlene u našim ustanovama i na sve njihove posetioce da se vakcinišu, jer je to jedini izlaz iz lavirinta korone u kome ćemo se još dugo gubiti ukoliko se ova ambivalentnost dela naših građana prema vakcinaciji nastavi. Sa organizacione strane sagledavamo sve mogućnosti nesmetanog održavanja programa i festivala. Uz veliku brigu gradske uprave sve neophodno u finansijskom, organizacionom i kolegijalnom smislu funkcioniše bez problema – kaže za „Politiku” Ivan Karl. Komentariše i slogane ovogodišnjeg Festa, Bitefa i Sajma knjiga: – Slogani manifestacija bez obzira na njihov žanr ogledalo su vremena. Festov slogan „Povratak u budućnost” bio je optimističan proglas, pun nade. Bitefov „Na ivici budućnosti” je opominjući, dok je moto Sajma knjiga „Povratak napisanih” poruka ohrabrenja i podrške za manifestaciju koja je zbog svoje masovnosti i zahtevnosti najviše pretrpela usred epidemije korone.
Šta je na kraju bilo iza kulisa pripreme Sajma knjiga?
Mi smo, a tu mislim na gradsku upravu, menadžment Beogradskog sajma i članove odbora, učinili sve da osiguramo opstanak manifestacije. Prva ideja je bila raniji termin, i za to su nam osnovu davale male epidemijske brojke početkom leta i projekcije da će septembar u tom smislu biti pogodan za održavanje. Tada smo nakon razgovora sa izdavačima izašli s konkretnim septembarskim datumima i započete su pripreme. Kolege iz grupacija izdavača su se nakon toga predomislile, što je ljudski, pa smo krenuli iz početka i na tim novim sastancima na sto su stavljene stare teme koje nemaju mnogo veze s koronom, već prisustvom izdavača u organizaciji i traženjem finansijske podrške u vezi s nastupom na sajmu. Grad Beograd je pozitivno odreagovao i Goran Vesić je izašao u susret po oba pitanja, pa ćemo tako na sledećoj sednici Skupštine grada u postojeći odbor kooptirati tri predstavnika grupacija izdavača, kao što ćemo i pokriti oko 50 posto troškova zakupnina.
Da li će biti Sajma knjiga?
Ponašamo se i radimo u tom pravcu, uz napomenu da eventualno pogoršanje epidemijske situacije ili masovnija imunizacija isključuju taj prostor kao mesto održavanja Sajma knjiga krajem oktobra meseca. Rok koji smo sebi zadali da presečemo na osnovu navedenih parametara i pre svega stava kriznog štaba i struke jeste prvi oktobar.
Kakve su ideje za pozorišnu sezonu i igranje u zatvorenim prostorima?
Brodvejski producenti najavljuju da će predstavama moći da prisustvuju samo vakcinisani i oni s negativnim PCR testom uz nošenje maski i primenu higijenskih i epidemijskih mera, što može da znači pun kapacitet dvorana. Brodvejski pristup sa sobom nosi i iste aršine za zaposlene. Možda to može da bude održiv model i kod nas, ali ostavimo da struka i kolege kažu svoje. Krajem avgusta ćemo ponovo okupiti direktore beogradskih pozorišta na još jednom u nizu redovnih sastanaka. Prethodno ćemo obaviti razgovore s predstavnicima Gradskog zavoda za zdravlje i na osnovu svih mišljenja uputiti predlog po kome bi mogla da se odvija predstojeća pozorišna sezona. Od koristi će nam svakako biti i da Krizni štab stane iza nekih od predloga koji se sporadično čuju, a i u Srbiji postoje ideje o tzv. kovid propusnicama, tj. potvrdama o vakcinaciji za unutrašnju upotrebu.
Kakve su vaše namere i sugestije kada je reč o predstojećem, jubilarnom 50. Festu?
Očekuje nas mnogo posla. 50. Fest je jednom u životu, bar za ovu generaciju koja ga priprema. Mi nećemo biti tu kroz pola veka za stoti, pa je red da ovaj zlatni jubilej uradimo tako da se i tada pamti. Konkretni koraci će biti vidljivi krajem jeseni, napomenuću samo neke. Nadam se da ćemo sa „Poštama Srbije” izdati set od 50 poštanskih marki, za svako izdanje po jednu. Biblioteka grada Beograda će nastaviti ediciju Festovih 50, knjigama o Nebojši Đukeliću, koju priprema Maja Medić, i o Dinku Tucakoviću, koju sprema Milan Nikodijević. Napominjem, ovo je samo mali deo onoga što planiramo. Predložiću kolegama iz odbora Festa da slogan bude kao i na prvom festivalu „Hrabri ili vrli novi svet”. To nije samo omaž Festovom početku, naslov Hakslijevog romana je i danas aktuelan. Svet posle korone će u nekim aspektima biti nov i biće potrebna hrabrost.
