Ovoliki procenat budžeta za ekologiju do sada nikada nismo imali i meni kao članici Odbora za životnu sredinu, kao koordinatorki Zelene poslaničke grupe, nekome ko se kroz svoj rad zalaže za čistu i održivu životnu sredinu ta činjenica mnogo znači i posebno me raduje, rekla je Jasmina Karanac, narodna poslanica SDP Srbije.
– Zakoni koji se danas nalaze pred nama, a to su Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, tiču se zdravstvene bezbednosti, odnosno zdravlja ljudi, životinja i zaštite životne sredine – istakla je Karanac.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Karanac je istakla da se ovaj predlog zakona odnosi na postrojenja koja spadaju u najveće zagađivače i oni su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu koja u stvari propisuje uslove pod kojima mogu da obavljaju svoje aktivnosti.
– To su uglavnom postrojenja iz energetskog sektora, sektora proizvodnje i prerade metala, mineralnih industrija, hemijskih postrojenja, postrojenja upravljanja otpadom, životinjske farme – rekla je Karanac.
Ona je navela da u Srbiji danas postoji 227 takvih postrojenja koja podležu izdavanju integrisanih dozvola, a do danas je izdato 46.
– Da bi ušla u procedure za pribavljanje integrisane dozvole, postrojenja mora da izrade dokumentaciju iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa koja sadrži politiku prevencije od udesa, kao i plan zaštite. Tek po pribavljanju saglasnosti na predloženu dokumentaciju, ulaze u procedure za dobijanje dozvole za rad i to je suština ovog zakona. Budući da su procedure za dobijanje integrisanih dozvola veoma složene i da su uočeni brojni problemi, počev od nepotpune dokumentacije, velikih materijalnih ulaganja potrebnih za realizaciju mera, mnogi od njih nemaju ni jasne planove kako da sprovedu mere u skladu sa evropskim standardima, veliki broj njih ne poseduje upotrebne dozvole, projektnu dokumentaciju, moramo se složiti da je posao oko ispunjenja zahteva odnosno standarda za integrisane dozvole veoma složen i da iziskuje dosta vremena – naglasila je Karanac.
S druge strane, kaže Karanac, i nadležni organi, davaoci dozvola, suočavaju se sa drugom vrstom problema, a to je nedostatak administrativnih odnosa kadrovskih kapaciteta.
– Zaposleni nisu dovoljno obučeni za pisanje dozvola i zbog toga je neophodno jačanje kapaciteta i zapošljavanje novih stručnih kadrova – rekla je poslanica SDPS-a.
Dodaje da u EU važi nepisano pravilo da jedan pisac dozvole može godišnje izdati maksimalno tri do četiri dozvole.
– Ovde je potrebno da zaposleni poznaje veliki broj evropskih dokumenata, da konstantno prati evropsko i domaće zakonodavstvo. Zato je i predviđen novi rok za izdavanje integrisanih dozvola – 31. decembar 2024. godine, umesto kraja 2020. godine – povoljniji i za operatere koji će imati dovoljno vremena i za pribavljanje dokumentacije i za nadležne organe koji izdaju dozvole – navela je Karanac.
– Budući da je ovde reč o dozvolama kojima se reguliše rad velikih zagađivača da bi se smanjila štetna dejstva emisija i uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu, tim dozvolama se obezbeđuje praćenje uticaja na kvalitet vode, vazduha, zemljišta, donose mere za sprečavanje hemijskih udesa i ograničavanje njihovih posledica, predviđa zaštita životne sredine posle prestanka rada i zatvaranje tih postrojenja, važno je temeljno pristupiti izdavanju ovih dozvola i zato je pomeranje roka na kraj 2024. godine opravdano – zaključila je Jasmina Karanac.
https://youtu.be/o5uJbScR5A0
