„Samit EU-Zapadni Balkan pokazao je svu dubinu institucionalne i političke krize u kojoj se nalazi Evropska unija. To ne znači da su vrednosti na kojima je formirana dovedene u pitanje, već da imamo jasan deficit liderstva kod čelnih ljudi u Briselu, ali i u većini evropskih država. Odluke se donose na bazi raspoloženja vlastitog izbornog tela, a ne na osnovu strateških geopolitičkih ciljeva i potreba.
Iako je rezultat samita razočaravajući za zemlje Zapadnog Balkana, bilo bi potpuno pogrešno da menjamo naš spoljnopolitički kurs zbog nedostatka hrabrosti i odlučnosti, a često i elementarne površnosti kod briselskih birokrata i evropskih čelnika.
Srbija, kao i druge zemlje regiona, treba da nastavi sa unutrašnjim reformama i sveukupnom modernizacijom bez obzira da li će to neko spolja ceniti ili ne. Mi ne možemo da menjamo EU, ali možemo nabolje da menjamo naše društvo. A to znači da ćemo biti spremni za punopravno članstvo kada i Evropljani pronađu rešenja za svoju unutrašnju krizu, a posebno za način donošenja odluka.“
