Italijanski reditelj Paolo Ðenoveze i američki glumac Kejleb Londri Džons, dobitnik Zlatne palme za mušku ulogu u Kanu prošle glodine, doći će na jubilarni 50. Fest koji će biti održan od 25. februara do 6. marta pod sloganom „Novi hrabri svet“, najavio je danas gradski sekretar za kulturu Ivan Karl.
Karl je u izjavi Tanjugu istakao da slavni ruski reditelj Nikita Mihalkov stiže na otvaranje ili zatvaranje festivala, a da se uskoro očekuje i odgovor američkog reditelja Olivera Stouna o mogućem dolasku na 50. Fest.
„U ovom momentu na vezi smo i sa tri holivudska imana i verujem da će neko od njih takođe biti gost Beograda i jubilarnog Festa. Na sve ovo treba, poput navodnika, staviti globalnu situaciju sa koronom, od koje će u mnogome zavisiti mogućnost putovanja i realizacija gostovanja“, kazao je Karl.
Prema njegovim rečima, kampanja za predstojeći Fest startuje danas sa prvom od pet verzija plakata.
„Na svakih sedam dana ćemo puštati po jednu, da bi se na kraju odlučili za finalno rešenje. Insistirao sam da prvi put posle 1992. godine imamo i ćiriličnu verziju idejnog rešenja“, kaže Karl.
Prema njegovim rečima, 50. Fest, van konkurencije, svečano otvara film „Strahinja Banović“, Stefana Arsenijevića, dok takmičarski program počinje još jednim sjajnim srpskim filmom „Mrak“, Dušana Milića.
„Predsednik žirija festivala je Miloš Biković, dobitnici Beogradskog pobednika za doprinos svetskom filmu su Emir Kusturica i Miki Manojlović kojima će priznanja biti uručena na otvaranju festivala. Dan kasnije će biti promovisano drugo dopunjeno izdanje knjige o Emiru Kusturici autora Gorana Gocića u okviru edicije ‘Festovih 50’ Biblioteke grada Beograda, koja će tokom Festa predstaviti i monografije Maje Medić o Nebojši Ðukeliću i Milana Nikodijevića o Dinku Tucakoviću“, najavio je Karl.
Iz pozicije Sekretara za kulturu grada Beograda koji je veliki deo mandata proveo u pandemijskim uslovima, Karl je posebno ponosan što su sadržaji iz kulture i umetnička produkcija u prestonici Srbije ipak opstali u, kako navodi, skoro ratnim okolnostima.
„Gradska uprava, kompletan tim sekretarijata, naši direktori i zaposleni, svi zajedno smo sačuvali jedni druge jer bez ljudi nema programa, festivala, nemate sa kim i za koga da radite. Tako da je ravnomerna zasluga na svakoj koleginici i kolegi ponaosob. Republika Srbija i Grad Beograd su pokazali ozbiljan odnos prema institucijama i zaposlenima u kulturi naše zemlje, što će ostati kao svedočanstvo epidemijskih vremena i na to sam najviše ponosan. To vreme još traje, ali smo posle dve izazovne godine snažniji i iskusniji“, rekao je Karl.
Kao najveći imperativ u 2022. godini Karl vidi realizaciju programa ustanova kulture pd ingerencijom Grada Beograda.
„Isto važi i za festivale i manifestacije od značaja Grada Beograda. Ako bih nešto podveo pod izazov, onda je to povratak Sajma knjiga, jer ako bi kojim slučajem izostao treću godinu zaredom, to bi bio njegov kraj u onom formatu i gabaritu na koji smo navikli i po kome je prepoznatljiv. To ne smemo da dozvolimo i verujem da ćemo sa menadžmentom Beogradskog sajma, odborom i našim partnerima izdavačima uspeti da revitalizujemo smotru“, kazao je Karl.
Napominje da je teško govoriti o ličnim planovima za budućnost u ovakvim vremenima, ali naglašava da bi sa sadašnje pozicije voleo da ode u „mirnodopskim uslovima“.
„Na dužnost Gradskog sekretara za kulturu sam stupio krajem 2018. godine. Naredna 2019. godina mi je prošla u sagledavanju stanja i prilika u našim ustanovama i konsolidaciji festivala. Poslednje dve godine su obeležene koronom i borbom da sačuvamo ustanove, festivale, manifestacije, a pre svega ljude i resurse. Lično bih voleo da madat završim u ‘mirnodopskim uslovima bez korone i vratim se televiziji“, kazao je Karl.