Prva nedelja oktobra se nameće kao zahvalniji period za Fest od dosadašnjeg, kaže Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu.
U razgovoru za „Blic“ govori o predstojećim Danima Beograda, nedavnom Festu, kao i budućnosti te manifestacije, Sajmu knjiga, samostalnim umetnicima…
Uskoro, tačnije sredinom aprila su Dani Beograda. Šta nas očekuje?
Dani Beograda su vezani za 16. i 19. april, dva bitna datuma, 878. god. kada se u istorijskim dokumentima prvi put pominje slovenski naziv našeg glavnog grada, odnosno 1867. kada je predajom ključeva od strane turskih vlasti Beograd ponovo postao srpski. U četiri prolećna i nadam se sunčana dana, biće prigodnih programa na Trgu republike, između ostalih Dečje Beogradsko proleće na kome nastupiti Leontina i hor Čarolija i Pesme Beograda u interpretaciji Dušana Svilara, Ivane Peters, Lene Kovačević, Ane Stanić, Ivana Milinkovića. U Starom dvoru je predviđen koncert Gudača Svetog Đorđa kojim obeležavaju 30 godina ansambla i naravno svečana dodela nagrada Grada Beograda koje od prošle godine nose naziv Despot Stefan Lazarević, a nastavljaju tradiciju i značaj nekadašnjih Oktobarskih nagrada u oblastima kulture, nauke, sporta, privrede.
Ne tako davno završen je jubilarni Fest, kako iskustvo pokazuje jedna od najomiljenijih manifestacija Beograđana. Koji su vaši utisci?
Protekli, 50. Fest nije bio granica naših sposobnosti, već mera naših mogućnosti u veoma složenim okolnostima pandemije korone i rata na evropskom tlu, u Ukrajini. Moj glavni utisak je uspeh održavanja međunarodnog filmskog festivala u Beogradu koji je svojom atmosferom, filmovima i emocijama više od 50.000 gledalaca odaslao poruke mira i optimizma za sve. Mogu da konstatujem da smo prošle godine doneli najvažniju odluku u novijoj istoriji Festa, a to je da neće biti otkazivanja i da ćemo insistirati na kontinuitetu festivala kome ne smeju da se ponove 1993. i 1994. kada ga zbog sankcija i pasivnosti tadašnjeg saveta nije bilo. Zato je održavanje 49. i 50. Festa bilo strateški važno zbog godina koje su ispred njega.
I pred otvaranje i na završnoj konferenciji ste rekli da planirate promenu termina, hoćete da ga premestite u septembar. Zašto? Otvara se niz pitanja; od toga da je jesen puna događaja pa do toga da, budući da je koncept promenjen, kad promenite ustaljeni i omiljeni zimski termin, izgleda da će ostati samo ime?
Naprotiv, moje glasno razmišljanje ide u korist vitalnosti i budućnosti Festa, oko koga se sve promenilo u poslednje pedeset dve godine. Kada je osnovan kao festival festivala i prve četiri decenije postojanja, tačnije do prelaska u takmičarski koncept, zimski termin je imao smisla kao rekapitulacija prethodne sezone. Poslednjih desetak godina u postojećem pojasu februar-mart sa globalnim platformama poput „Netfliksa“ i „Amazona“, koje su istovremeno i producenti, jaki filmovi sve više izmiču, a to će posle korone biti još izraženije jer se konvencionalna bioskopska distribucija skraćuje na minimum. Prva nedelja oktobra se nameće kao zahvalniji period jer su Kan, Venecija i Toronto tek završeni, a jesenja holivudska pred-Oskar sezona je na pragu i mnogo je lakše obezbediti atraktivne naslove. Što se tiče ostalih događaja kulture u Beogradu tokom jeseni, oko toga ste u pravu, ali uz manja korigovanja ima mesta za sve. Bemus se na primer, u novembarskom terminu poslednje dve godine dobro uklopio. Ponavljam ovo je moj stav, kao nekoga ko je četiri godine bio selektor i još četiri godine predsednik odbora Festa. Nijedna odluka neće biti doneta naprečac.
Korona je, srećom, posustala. Hoće li biti Sajma knjiga?
Nadam se da hoće jer to je jedina manifestacija koja je usled korone bila na dužoj prinudnoj pauzi, sve ostale smo uspeli da održimo makar u suženim ili dvostrukim izdanjima. Sledeće nedelje ćemo održati odbor, kao i sastanak sa menadžmentom Beogradskog sajma. Na nama je, a tu ubrajam i naše partnere izdavače čiji su predstavnici članovi odbora, da uradimo sve što možemo da se sajam održi u tradicionalnom terminu i mestu, jer ako izostane i treću godinu zaredom, to bio bio kraj sajma knjiga na kakav smo navikli, a to ne smemo da dopustimo.
Šta se dešava sa Belefom?
Belef je lani promenio koncepciju u revijalnu i pretežno pozoršinu smotru na otvorenom. Pred nama je jubilarni 30. Belef koji u junu nastavlja u tom pravcu, uz poneke muzičke ukrase. Kompletan program će biti objavljen tokom maja meseca. Ostaju lokacije u centru grada ali i neka nova mesta na kojima se do sada nisu izvodile pozorišne predstave.
Šta će biti sa samostalnim umetnicima, njihovim socijalnim i penzionim osiguranjem, dugovanjima? Nedavno se Asocijacija umetničkih udruženja tim povodom obraćala nadležnima. To jeste pitanje koje se načelno rešava na republičkom, državnom nivou, ali lokalna samouprava – a najviše ih je u Beogradu – realizuje stvari, a i normativno u svojim okvirima može doprineti rešenju?
Grad Beograd redovno obezbeđuje sredstva za plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika i to se bez kašnjenja prenosi kvartalno reprezentativnim udruženjima na osnovu spiskova samostalnih umetnika koje dostavljaju. Da bi sve funkcionisalo bez zastoja, potrebno je i da udruženja blagovremeno prenose poreskim upravama sredstva namenjena samostalnim umetnicima i da redovno ažuriraju eventualne promene adresa samostalnih umetnika i vode računa da spiskovi budu kompletni. Samostalni umetnici takođe mogu za svaki slučaj da jednom godišnje provere stanje uplata u poreskoj upravi na teritoriji opštine na kojoj su prijavljeni, kako bi odgovorni mogli da reaguju ako se desio propust.
