Iza nas je Fest kontinuiteta, radne atmosfere, energije, optimizma, Fest kojim možemo da budemo zadovoljni i ponosni – kaže o upravo završenoj filmskoj manifestaciji Ivan Karl, sekretar Grada Beograda za kulturu i predsednik odbora Festa.
Fest je uspeo uprkos pandemiji da održi kontinuitet pred veliki jubilej, a oko 20.000 posetilaca gledalo je filmove iz ovogodišnjeg programa. Da li je ovo dobar znak i za ostala kulturna dešavanja koja nas očekuju u narednom periodu razgovarali smo sa gradskim sekretarom za kulturu.
– Iza nas je Fest kontinuiteta, radne atmosfere, energije, optimizma, Fest kojim možemo da budemo zadovoljni i ponosni. Na svom početku izgledao je kao presedan, na završetku kao podvig. 49. Fest je timska i pokazna vežba da je moguće u teškim uslovima napraviti festival na konvencionalan način, sa projekcijama u dvoranama, publikom, gostima i onom bazičnom festivalskom atmosferom. Beogradski Fest je prošle godine bio poslednja filmska međunarodna smotra pre izbijanja pandemije korone, ove godine je prva manifestacija te vrste u evropi i svetu, tokom korone. Vetar u leđa srpskim bioskopima, i putokaz sa sve druge festivale. Važno je i da nastavimo da podržavamo naše filmske prikazivače i distributere, da publika nastavi da se vraća u biokope. Više od 20.000 gledalaca je posetilo Fest, ta brojka je značajna i podsticajna. U nekoj daljoj budućnosti, analiziraće se, sa velikom pažnjom organizacija ovog izdanja festivala.
Iako je možda nezahvalno govoriti o nagradama, jesu li se poklopile sa vašim afinitetima?
– Nagrade su stvar trenutka i afiniteta ljudi koji čine žiri. Ovaj žiri je izabrao ovako, neki drugi ljudi bi birali drugačije. Nemam naviku da komentarišem odluke žirija, ali mogu da konstatujem da su svoj posao radili marljivo i da su sigurno birali po svom nahođenju i najbolje što misle.
Zašto je baš maj mesec izabran za termin održavanja?
– Tradicionalan termin za Fest je prelaz februara u marta, ali tada još uvek nije bila moguća komforna organizacija. Nešto pre toga je u Srbiji, pre većine drugih država, počela vakcinacija i procenili smo da je maj vreme kada će se osetiti rezultati. Nama je u izvođenju ovog Festa najviše pomogla država jer je zahvaljujući masovnoj imunizaciji, opao broj zaraženih i stvorili su se uslovi da se festival održi. Ako nastavimo ovim tempom vakcinaciju, a to pre svega zavisi od građana jer je Srbija jedna od retkih država koja je obezbedila vakcine za sve, onda i slogan Festa, “Povratak u budućnost”, u narednim nedeljama i mesecima može da dobije pun smisao.
Ove nedelje je u toku „PostFESTum”, šta biste preporučili gledaocima i zašto traje duže nego obično?
– “Fest na bis” je u normalnim okolnostima trajao dan sa reprizom nagrađenih filmova. Sada u promenjenim uslovima, mislim da je korektno beogradskoj publici ponuditi širi izbor i zato sam predložio timu CEBEF-a, da se probere tridesetak naslova i uđe u dve festivalske dvorane, Dom Omladine i Cineplexx. Preporučujem sve filmove, jer naslovi sa distributerskih lista neće odmah stići na redovni repertoar, a filmovi čiji je uvoznik CEBEF neće nikad, jer su to tzv. prava za nekoliko prikazivanja, pa je ovo poslednja šansa da se vide.
Kako generalno vidite domaću i svetsku filmsku produkciju u godini dana pandemije? Hoće li striming platforme preuzeti primat i kako objašnjavate ekspanziju snimanja domaćih serija, u odnosu na filmove?
– Bioskope i kolektivno gledanje filmova, nisu poremetili ni mali ni veliki ratovi, neće ni korona. Striming platforme su posledica vremena i tehnološkog razvoja kome svedočimo, ali nijedan novi medij ne jede stare. Film svojevremeno nije ugrozio pozorište, televizija nije uništila film i radio, internet nije ugasio novine. Primetili ste da je u svetu zabeležen rast prodaje knjiga, da se otvaraju nove knjižare. Ovo sa koronom će proći i život će se vratiti u normalne tokove, a tu ima mesta za sve. Primaran je pre svega sadržaj i oko toga će se u budućnosti voditi najveće kreativno i ekonomsko nadmetanje velikih korporacija i studija. Tu dolazimo i do televizije i ekspanzije serija koje su već deceniju unazad čine sve veći udeo u svetskoj produkciji. Kod nas televizija garantuje dobru pokrivenost i ekonomsku isplativost i za producenta i za naručioca. Kvalitetna domaća serija u prajm tajmu televiziji koja je emituje donosi rejting i kroz marketing brzo vraća uložena sredstva, a producentima i autorima adekvatnu zaradu i to je vin-vin model za sve.
Videli smo da je za Fest odobren veći broj posetilaca od prvobitnog plana, da li je to signal i za naredne kulturne događaje, bioskope, pozorišta?
– Odluka kriznog štaba je bila ohrabrenje za Fest, a sada je podsticaj i za sve druge ustanove kulture u Beogradu i Srbiji. Jako je važno napomenuti i ponavljati da u pozorištima, bioskopima, muzejima, galerijama, bibliotekama, nije bilo slučajeva zaražavanja posetilaca što govori da zaposleni vode računa o svim merama, a ljudi koji dolaze ih poštuju. To bi trebao da bude pozitivan primer i za ostala mesta okupljanja.
Možete li već reći koje će beogradske kulturne manifestacije definitivno biti održane i kada, a koje su još pod znakom pitanja?
– Dani Beograda i Kratki metar u aprilu i Fest u maju su otvorili vrata. Krajem juna nas očekuje novi Belef. Ističem prefiks “novi”, jer je reč o redefinisanom festivalu koji će trajati duže i račvati se u dva pravca, pozorište i muziku, na više lokacija na otvorenom. U Sopotu je negde u isto vreme tradicionalni filmski festival domaćeg filma, od ove godine bez zbunjujućeg i nepotrebnog naziva Sofest, dok je septembar predviđen za duplo izdanje Bitefa, koji je prošle godine održan u formi prologa. Intentzivno pripremamo Bemus, a uskoro ćemo, nadam se početi da preliminarno razgovaramo o Sajmu knjiga.
izvor: https://www.blic.rs/kultura/vesti/
