Obustava rada Anketnog odbora u Skupštini Srbije za utvrđivanje činjenica i okolnosti dva masovna ubistva početkom maja bila je jedina racionalna odluka nakon što su roditelji izrazili bojazan preko advokata da bi detalji koji se iznose mogli da utiču na dalji tok istrage, kaže lider Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Rasim Ljajić.
U intervjuu za „Politiku“ ističe da profesionalna i nepristrasna istraga može doprineti da se utvrde činjenice i sve okolnosti u vezi s tim tragičnim događajima.
– Našem društvu jeste potrebna ozbiljna debata o različitim anomalijama. Nisam siguran da je Anketni odbor najbolja platforma za tako nešto, ali ne treba bežati ni od te vrste rasprave. Ne znam da je ijedan anketni odbor nešto rešio, a imali smo ih nekoliko od uvođenja višestranačja. Ovim se ne ukida Anketni odbor, već se samo obustavlja rad do okončanja istrage – kaže Ljajić.
Hoće li SDPS, ukoliko budete pozvani, biti deo Narodnog pokreta za državu?
Mi svakako očekujemo razgovore s našim koalicionim partnerom Srpskom naprednom strankom u vezi sa sadržajem i ciljevima tako formiranog pokreta. Ja ga vidim kao branu svakom ekstremizmu, naročito desničarskom jer, kao što vidimo, to postaje trend u dobrom delu Evrope. Osim toga, bilo bi važno da Narodni pokret donese nove ideje i novu energiju, a to podrazumeva uključivanje i ljudi koji nisu bili stranački angažovani.
Da li ste optimista po pitanju rešavanja kosmetskog pitanja? Da li će sankcije koje je Zapad uveo Kurtiju dovesti do deeskalacije?
Naprotiv, od samog početka sam potpuni pesimista ili bolje reći realista po ovom pitanju. Nakon francusko-nemačkog plana, dok su svi bili optimisti, da stvari idu ka rešenju, tvrdio sam da od toga neće biti ništa i da će plan doživeti sudbinu mnogih sličnih projekata. Kao prvo, pozicije dve strane su dijametralno udaljene. Drugo, Kurti smatra da treba da dobije sve, a da zauzvrat ne da ništa, što je nemoguć ishod bilo kojih pregovora. Treće, možda i ključno, međunarodni posrednici su se zapetljali kao pile u kučine i osim optimističnih izjava da će se problem rešiti do kraja godine, ništa drugo nisu uradili.
Očekujete li da će uraditi?
Vidi se samo njihova žurba da se problem kako-tako reši, ili bar izgleda da je rešen, pre majskih izbora za Evropski parlament i novembarskih predsedničkih izbora u SAD 2024. godine. Ovo je potpuni debakl međunarodne zajednice, da 24 godine posle završetka rata mi više govorimo o mogućnosti novog sukoba nego o rešenju kosovskog problema i srpsko-albanskih odnosa. Pregovori su se stalno vodili pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice i logično je da ona snosi dobar deo odgovornosti za ovakav scenario. Da su sami Srbi i Albanci mogli da se dogovore, do sukoba ne bi ni došlo. Kurti smatra da vreme radi za njega i da ne mora da pravi nikakve kompromise, a u stvari ovde vreme nije saveznik ni Beogradu, ni Prištini. Jer će u permanentno tenzičnoj atmosferi Srba na Kosovu biti sve manje, a istovremeno će Kosovo ostati izolovano, van svih integracionih tokova.
Da li ste zadovoljni učešćem SDPS-a u Vladi Srbije?
Najbolja reklama za svaku stranku prilikom vršenja vlasti jeste da njeni funkcioneri posao za koji su zaduženi obavljaju profesionalno, pošteno i odgovorno. Veber je govorio da su za politiku ključne tri stvari – mera, strast i odgovornost. I ako to nemate, ne možete očekivati ni rezultate. Bavljenje politikom danas i pre 20 ili 25 godina dve su potpuno različite stvari. Mladi ljudi su nezainteresovani za politiku, a oni stariji su prezasićeni njome. I jedne i druge jedino možete animirati konkretnim rezultatima koji su vidljivi i merljivi. Daleko ćete pre na tome dobiti podršku javnosti, pa i birača, nego na velikim idejama i ideološkim pričama. Trudimo se da SDPS pozicioniramo kao građansku i levičarsku stranku, što u ovom našem sveopštem ambijentu nije nimalo lako, a posebno kad vidite da u jednoj Švedskoj, Finskoj, Nemačkoj, Austriji ili Španiji jačaju ne samo desne već i ekstremne političke grupacije. To nas svakako neće pokolebati da i dalje promovišemo zavidan nivo političke kulture, umerenosti i neostrašćenosti. I mislim da to ljudi ipak prepoznaju, što se vidi i po organizaciji stranke i novim ljudima koji pristupaju.
Broj poslanika treba smanjiti na 150
Kako smanjiti tenzije i „utišati“ teške reči u Skupštini Srbije?
Na kratak rok, i u ovom mandatu skupštinskog saziva, to mi ne izgleda kao realna opcija. Mada bi bilo nužno, čak i preko potrebno. Ako se kreira atmosfera svađa, psovki, uvreda, politikom se u budućnosti niko normalan neće baviti. Odnosno, baviće se onaj ko nema šta da izgubi. A nema zdravog i demokratskog društva bez uključivanja novih i mladih ludi. Pogledajte sve naše političke stranke, bez obzira na to da li su u vlasti ili opoziciji, to su manje-više prepoznatljiva lica jer, ponavljam, ko će dobrovoljno da pristane da uđe u arenu iz koje će da izađe oljagan, oblaćen, obezvređen. Zato smo kao stranka još pre više od decenije izašli sa idejom da se broj poslanika u skupštini smanji na 150 (što je predmet promene Ustava), ali takođe i da imamo otvorene liste kako bi ljudi istovremeno mogli da glasaju za stranku, ali i za konkretne kandidate te stranke. Ne kažem da bi to samo po sebi rešilo probleme koje imamo u skupštini sada, ali bi nateralo stranke da predlažu najbolje kandidate, ljude sa integritetom i uticajem u svojoj sredini. Ali, šta god bilo, ova paradigma koju sada imamo naprosto mora da se zameni demokratskom, konstruktivnom i otvorenom debatom.
Razgovarao: Dejan Spalović
