Funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije i pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Jasmin Hodžić učestvovao je u debatnoj emisiji „Reč na reč“ na prvom programu Radio-televizije Srbije.
Tema emisije bila je pomoć države građanima i privredi zbog pandemijske krize.
Hodžić je rekao da SDP Srbije smatra da su mere koje je Vlada Srbije donosila u zadnje dve godine dale rezultat.
– Mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije smatramo da su mere koje je Vlada donosila u zadnje dve pandemijske godine dale rezultat u ublažavanju ekonomske krize, ne samo po pitanju privredne situacije u zemlji, već i novac koji je podeljen građanstvu je pomogao da se prevaziđu teške ekonomske okolnosti koje je izazvala ova kriza. Podsetiću da je manje-više svaka zemlja u svetu reagovala ad hok na krizu koja je izazvana kovid-pandemijom, kao i naša zemlja. Mi smo se prilagođavali i donosili slične mere kao i sve zemlje u svetu – rekao je Hodžić.
Hodžić je istakao da je linearni princip, da se svim građanima ponudi mogućnost da uzmu pomoć od države, uspostavio mehanizam selektivnosti – građani koji ne žele da uzmu 30 evra, nisu morali da se prijave.
– Međutim, sve će zavisiti od ekonomskih performansi. Tačno je da se država zaduživala, ali nivo javnog duga nije prešao 55 procenata BDP-a, standard Mastrihta je negde oko 60 odsto. Pominje se da je to neki vid „kupovine glasova“. Podsetiću da su SAD jednim ogromnim paketom od 1.900 milijardi dolara „upumpale“ novac što u svoju ekonomiju, što podelile građanima oko 400 milijardi (direktna davanja bila su oko 1.400 dolara). Dakle, ako u Americi može, što ne bi moglo i u našoj zemlji – upitao je Hodžić.
On je pojasnio da se javni dug obično, metodološki, računa u odnosu na BDP.
– On je statistički sada ispod Mastrihta i iznosi 55-56 procenata, to je jedna stvar. Druga stvar, nema nijedne vlade u svetu koja nije pribegla ili monetarnoj ekspanziji, prevodim na naš jezik – štampanju novca, i „helicopter money“ – podeli novca, što građanstvu, što privredi, ili se zaduživala u inostranstvu i na domaćem tržištu. Naša vlada je donela tri paketa mera u tri navrata. Prvi paket se odnosio na mere fiskalne politike, drugi su direktna davanja i treći je bio pomoć privredi za održavanje likvidnosti, monitoring na kredite itd. Naša zemlja je imala najniži pad GDP-a od svih zemalja u okruženju, a možda i u Evropi, oko jednog procenta – naglasio je Hodžić.
Dodaje da je „helicopter money“ dobra monetarna mera kada je u pitanju kriza tražnje.
– U momentima kada je nastupio lockdown u globalnim okvirima, sve vlade sveta krenule su u monetarnu ekspanziju i počele su da dele novac građanstvu kako bi podstakle agregatnu tražnju koja će da podstakne točak proizvodnje. Što se tiče poskupljenja, tačno je da rastu cene, ali to je globalni trend i ne postoji nijedna ni monetarna, ni fiskalna mera koju ova država može da učini da bi stabilizovala cene, jer je u pitanju prekid u lancu snabdevanja na globalnom nivou. Takođe, porasle su cene imputa – gas, nafta – a to ulazi kao jedan od najvažnijih elemenata u cene proizvoda. Vlada je u utorak donela meru ograničavanja cene hleba T-500 Sava na 46 dinara kako bi stabilizovala cenu hleba. Takođe, država će najverovatnije da interveniše iz robnih rezervi tako što će mlinarima da ponudi pšenicu. Znači, država sigurno reaguje. Ne postoji nijedna mera koju država ne bi učinila, ali to je globalni trend – pojasnio je funkcioner SDPS-a.
Što se tiče odnosa prosečnih plata i prosečne potrošačke korpe, Hodžić kađe da je trend dobar.
– Od 2018. do 2021. smanjuje se gap ili „rupa“ između potrošačke korpe i prosečne plate i, prema podacima koje objavilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, 2018. iznosio je 1,42, 2019. 1,33, 2020. 1,22 i 2021. 1,18. Znači, za jednu prosečnu potrošačku korpu potrebno je malo više od jedne plate, i to je činjenica. Trend je rastući i ide ka tome. Nijedna država, nijedna nacija nije postala bogata tako što je limitirala cene određenih proizvoda ili donosila bilo kakve mere. Bogatstvo jedne nacije se bazira na privrednom rastu. Najmanji projektovani privredni rast je oko 6,5 odsto, a ove godine probićemo i sedam odsto. U kovid-godini imali smo jedan među najmanjim padovima u Evropi – rekao je Hodžić.
U prethodne dve godine, naglašava Hodžić, Vlada je direktno ili indirektno pomogla domaću privredu sa oko 8 milijardi evra, kroz tri ciklusa/paketa pomoći.
– U prvom ciklusu, kada je pritisak pandemijske krize bio najveći, tri meseca Vlada je subvencionisala minimalnu zaradu za sva privredna društva i preduzetnike u zemlji, obezbedila je moratorijum na sve kredite, kako privrednicima, tako i fizičkim licima, takođe je za velike kompanije obezbedila 50 odsto minimalne zarade, obezbedila je garantne šeme kroz Fond za razvoj, kako bi obezbedila likvidnost privredi. Osim toga, selektivno je, u drugom i u trećem talasu, pomogla najugroženije sektore, pre svega ugostiteljstvo, turizam, turističke agencije i hotelijerstvo. U narednom periodu moramo da pratimo mere koje bude donosila Vlada i mislimo da država treba ciljano, targetirano da pomaže sektorima koje bude najviše ugrožavala pandemija – upozorio je Hodžić.
Osvrnuo se i na statističke podatke i rekao da je za period januar-oktobar ove godine nivo direktnih stranih investicija u Republici Srbiji iznosio 3.141.000.000 evra.
– Da li država subvencioniše strane kompanije? Da. Da li subvencioniše i domaću privredu? Da. Šta je prednost stranih kompanija? Prvo, one su konkurentnije. Drugo, zapošljavaju ogroman broj ljudi. Podsetiću da je 2012. stopa nezaposlenosti bila oko 25 odsto, danas je između 9 i 11,5 odsto, zavisi od metodologije. Znači, pala je nezaposlenost. Treća i, po meni, najvažnija stvar – strane kompanije donose nova znanja, inovativna znanja i inovativnu i dobru tehnologiju – objasnio je Hodžić.
Od 2022. godine između 7 i 8 odsto će porasti minimalne zarade i prosečne zarade u javnom sektoru, propisana minimalna zarada biće preko 35.000 dinara, podsetio je Hodžić.
– Projektovani deficit u ovoj godini bio je oko 300 milijardi, ali je potrošena jedna trećina. Imamo dovoljno prostora da i u narednom periodu pomažemo privredu. Treba targetirati, treba pomagati one sektore koji su najugroženiji na bazi antikovid mera koje donosimo. Ako uvodimo zelene sertifikate i time onemogućavamo redovan rad ugostiteljskih objekata i na taj način stimulišemo građanstvo da se vakciniše, onda moramo da targetiramo i pomažemo tim privrednim sektorima. Retko koji sektor u ovoj zemlji je ostao nepogođen, možda farmaceutski i trgovina – istakao je Hodžić.
On je na kraju naglasio da su teret kovid-krize podneli svi građani u Srbiji, možda ponajviše lekari.
– Bogatstvo i prosperitet ove zemlje jedino možemo da gradimo ako nam bude rastao društveni proizvod, ako nam budu rasle plate. Moramo da pomognemo privredu. Vlada je konstantno merila između medicinskih mera, koje će sprečiti širenje kovid-virusa, i ekonomskih mera, koje će spasiti privredu – zaključio je Hodžić.
https://youtu.be/aZyWY-7v5r4
