Jasmin Hodžić, pomoćnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, za Dnevnik Radio-televizije Srbije rekao je da je osnovni cilj uredbe koju je Vlada Republike Srbije donela početkom decembra 2021. godine bio da se zaštiti ekonomski i životni standard naših građana, prevashodno najsiromašnije populacije.
– Sa zamrzavanjem cena šest osnovnih životnih namirnica u tome smo uspeli. Druga stvar, što je, na neki način, bila kritika ove uredbe, jeste bojaznost nekih ekonomista da će doći do praznih rafova i da će trgovci i proizvođači obustaviti isporuku tih proizvoda jer je nastavljen trend rasta imputa i prozvođači nisu imali ekonomsku isplativost da plasiraju proizvode. Ali, sa tom uredbom smo uspeli da obavežemo proizvođače da isporučuju one količine koje su isporučivali u poslednjih godinu dana. Tu bih hteo da pohvalim proizvođače i trgovce koji su zaista korektno postupili u ovim kriznim vremenima – istakao je Hodžić.
Hodžić napominje da je ideja cele priče vezano za uredbu bila da se ove teret krize – koja je, pre svega, uvezena, a inflatorni pritisci nisu posledica monetarne ili fiskalne politike naše nacionalne vlade – rasporedi na sve aktere na tržištu.
– Ideja je da postojeću uredbu produžimo na dodatnih 90 dana. Inflatorni pritisci, po procenama Narodne banke, MMF-a i Svetske banke, biće prisutni sve do trećeg kvartala 2022. godine. Na bazi tih podataka, procenili smo da je dobro da se zamrznu cene ovih šest osnovnih životnih namirnica za period posle 10. februara – rekao je Hodžić.
Govoreći o dodatnim mehanizmima koje država ima na raspolaganju, Hodžić je naveo da država, pored zamrzavanja određenih proizvoda, može da ograniči cene trgovačkih marži, da putem carinske politike, podizanjem carinskih tarifa, zaštiti domaće tržište ukoliko dođe do distorzija i spreči izvoz određenih proizvoda, ali da može da reaguje i putem plasmana robe po diskontnim cenama iz robnih rezervi i tako interveniše.
– Podsetiću da smo, kada smo doneli uredbu o ograničavanju cene hleba „Sava“ od 46 dinara, intervenisali sa 30.000 tona pšenice koju smo plasirali po diskontnoj ceni našim mlinarima – rekao je pomoćnik ministra.
Hodžić ističe da je stanje robnih rezervi dobro.
– U kontaktu smo sa ljudima iz Republičke direkcije za robne rezerve. Oni planiraju da u narednom periodu uvećaju nivo zaliha za tri meseca za skoro sve proizvode kojima raspolažu. Akcenat će staviti, pre svega, na pšenicu, kukuruz i ulje, čak će za određene proizvode koje uvozimo, poput pasulja, pirinča i soli, taj nivo zaliha prevazići tri meseca, tako da ne postoji bojaznost da ćemo ostati sa manjkom nekih proizvoda. Podsetiću da je Srbija ozbiljan proizvođač hrane, među prvima smo u Evropi. Tako da mi možemo da sprečimo distorziju na tržištu i kroz carinsku politiku – kazao je Hodžić.
Hodžić napominje da je zabrana izvoza poslednja mera kojoj se pribegava „zato što nijedna administrativna mera u tržišnim ekonomijama, kakva je naša, nije dobra“, kao i da je ovo sada „vanredna situacija u smislu cenovnih distorzija i ona je bila neophodna“.
On ističe da smo u periodu januar-novembar 2021. godine, u odnosu na 2020. godinu, povećali spoljnotrgovinsku razmenu 25 odsto, a ukupan obim spoljnotrgovinske razmene bio je oko 45 milijardi evra.
– Napominjem, ove dve pandemijske godine nisu uopšte referentne godine. U 2020. godini uvozili smo dosta medicinske opreme. Nama je i dalje najvažniji spoljnotrgovinski partner Evropska unija, tačnije zemlje EU, pojedinačno to su Nemačka i Italija. Drugi najvažniji spoljnotrgovinski partner su zemlje regiona i CEFTA. Treći, najozbiljniji spoljnotrgovinski partneri su zemlje Evroazijske unije, tu mislim na Rusiju i pojedine zemlje bivšeg Sovjetskog saveza – zaključio je Hodžić.
https://youtu.be/Vvd69eJY3x4
