Funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Jasmin Hodžić učestvovao je u debatnoj emisiji „Reč na reč“ na prvom programu Radio-televizije Srbije.
https://www.youtube.com/watch?v=4oL9N-mi_KE
U prvom delu emisije tema je bila rezultat izbora u Nemačkoj i kako će se taj rezultat odraziti na evrointegracije Srbije, da li će se u bilateralnim odnosima Srbije i Nemačke pojaviti neka nova pitanja i treba li Srbija da se brine zbog Zelenih u nemačkoj vladi.
Hodžić je istakao da, pre svega, treba da vidimo kakav će biti sastav buduće nemačke vlade.
– Imamo nekoliko opcija u igri. Prva opcija je da se ponovo formira „Velika koalicija“ između CDU/CSU, s jedne strane, i SPD-a, s druge strane, što je verovatno manje izvestan scenario. Druge dve varijante su da se formira takozvana „Jamajka koalicija“ (CDU/CSU, Zeleni, FDP) ili „Semafor koalicija“ (SPD, Zeleni, FDP). U toj varijanti ćemo videti kakav će odnos te buduće nemačke vlade biti prema Srbiji, ali ono što je sigurno da spoljnopolitički fokus nove vlade Nemačke neće biti na zemljama zapadnog Balkana. Čini mi se da Evropska unija ima dosta svojih unutrašnjih problema i izazova, pre svega institucionalnih izazova, način kako da nađe modus vivendi za novi, kvalitetniji model funkcionisanja unutar EU. Opet podvlačim – fokus neće biti na zapadnom Balkanu – rekao je Hodžić.
Dodaje da nije beznačajno ko će činiti buduću nemačku vladu iz nekoliko razloga.
– U zavisnosti da li će Zeleni i liberali biti presudan činilac uz jednu od dve velike partije, zavisiće i niz posledica po zapadni Balkan. Liberali u svojim programskim načelima i, na kraju krajeva, u nastupu svojih poslanika u Bundestagu nigde ne pominju proširenje na zapadni Balkan, i proširenje uopšte, oni su negde na poziciji kakvu ima danas Francuska u Evropi, to jest predsednik Makron. S druge strane, Zeleni se načelno zalažu za proširenje na zapadni Balkan, ali oni insistiraju na nekim stvarima, između ostalog, na „Zelenoj agendi“, vladavini prava, pravnoj državi… Videćemo šta će biti. Sigurno nećemo biti u fokusu nemačke spoljne politike – kazao je Hodžić.
On naglašava da se čini da se priča o Evropskoj uniji svela na otvaranje i zatvaranje poglavlja.
– Slažem se da treba da se radi na tom polju, ali mislim da Evropa prevashodno znači mir, ekonomski prosperitet. Mislim da mi, bez obzira što nećemo biti u fokusu ni nemačke vlade, ni EU u spoljnopolitičkim prioritetima, treba da nastavimo put ka Evropskoj uniji radi nas samih, da bismo informisali društvo, donosili dobre zakone koji će služiti nama. Ne treba da lažemo ljude, nećemo sigurno ući u EU za godinu-dve, ali naš prvi i najvažniji spoljnopolitički cilj treba da bude Evropska unija. Naš drugi spoljnopolitčki cilj treba da bude saradnja sa velikim silama – SAD, Kinom, Rusijom, Velikom Britanijom. Naš treći spoljnopolitički cilj treba da bude saradnja sa zemljama u regionu. Podsetiću da su naš najveći spoljnotrgovinski partner, posle zemalja EU, zemlje regiona, gde konstantno ostvarujemo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Svakako da treba da sarađujemo i sa zemljama „trećeg sveta“ jer mislimo da je to sjajno tržište gde možemo, pored izvrsne političke saradnje, da produbimo i ekonomsku saradnju – podvukao je Hodžić.
Hodžić je istakao i nekoliko činjenica kada su u pitanju odnosi Srbije i Nemačke.
– Prvo, SR Nemačka je najbitniji spoljnotrgovinski partner Srbije i to je fakat. Druga činjenica je da u u Srbiji trenutno postoji preko hiljadu nemačkih kompanija, na ovaj ili onaj način su vezane za Nemačku. Takođe, činjenica je da u Srbiji nemačke kompanije zapošljavaju oko 71.000 radnika. Još jedan bitan podatak je da je za pola 2021. godine, januar-jul, spoljnotrgovinska razmena između Nemačke i Srbije iznosila oko 3,6 milijardi evra. Dakle, nama je Nemačka važna i kao investitor, kao zemlja koja preko svojih kompanija donosi novu tehnologiju, kao zemlja koja zapošljava ljude. Na kraju krajeva, Nemačka je jedan od najvećih donatora u našoj zemlji. Ne treba da jednodimenzionalno posmatramo stvari – rekao je Jasmin Hodžić i dodaje da postoji ozbiljan kontinuitet plodonosnih ekonomskih odnosa između Srbije i Nemačke.
Na pitanje o budućnosti Berlinskog procesa, koji je pokrenula i podržavala odlazeća kancelarka Angela Merkel, i da bi buduća nemačka vlada mogla da bude skeptičnija po pitanju proširenja EU i šta bi Srbija trebalo da radi ako joj se EU budućnost dodatno odalji, Hodžić odgovara da je Berlinski proces pokušaj institucionalne saradnje zemalja zapadnog Balkana, s ciljem boljeg političkog i ekonomskog povezivanja.
– Mislim da tu imamo i ne toliko skromne rezultate, u smislu davanja podsticaja za ulaganje ne samo nemačkih kompanija u zemlje zapadnog Balkana, već i kompanija iz drugih zemalja EU. Tu imamo jedan savet koji je osnovan, Savet za mlade sa sedištem u Tirani. To povremeno viđanje lidera u vidu samita na vrhu je, na neki način, relaksiralo relacije na zapadnom Balkanu i čini mi se da ova inicijativa „Otvoreni Balkan“, koja nema veze sa Berlinskim procesom, na neki način nenamerna posledica samog Berlinskog procesa, gde su se lideri tri zemlje – Srbija, Albanije i Severne Makedonije – dogovorili, sa ciljem koji ima i Berlinski proces, da se otvore granice, sruše carinske barijere, otvori prostor za ulaganje i da se zemlje što pre i što bolje pripreme za eventualni ulazak u EU – kaže Hodžić.
On je rekao da treba biti realan, da postoji kriza i zamor od proširenja u samoj EU, kao i da postoji zamor od procesa pristupanja i u Srbiji, kao i u ostalim zemljama zapadnog Balkana.
– Ovo sve dugo traje, građani su nezadovoljni. Postoji jedan trend evroskepticizma, ali mislim da treba da gledamo i pozitivne stvari koji je doneo sam proces evrointegracija. Stvarno mislite da bi ova zemlja mogla da dobije ijednog investitora da nismo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju? Ekonomski deo je, u stvari, Sporazum o slobodnoj trgovini. Opet podvlačim, imate statistike, postoje egzaktni podaci. Mi zavisimo i ekonomski i finansijski od zemalja EU, ne u smislu podaničkog odnosa, već je to stvar spoljnopolitičke i ekonomske orijentacije naše zemlja. Treba krajnje pragmatično da vodimo svoju politiku – ističe Hodžić.
Napominje da je svestan svih izazova i slabosti koje nude rušenje barijera i granica, ali da ne smemo da zaboravimo da tu postoje benefiti za našu poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju.
– Mislim da su krajnje racionalni i dobri za našu zemlju i inicijativa Berlinski proces i „Otvoreni Balakan“, gde bi slobodno cirkulisali ljudi, kapital i usluge. To se pokazalo kao dobar model. Da li će to biti utešna nagrada za izostanak članstva u EU, to ćemo videti, ali mislim da je sama inicijativa u redu. Već sam rekao, kriza od proširenja i zamor od pristupanja su evidentni. Kriza liderstva u EU je takođe evidentna. Nadam se da će nova nemačka vlada dati dodatni impuls, novu lidersku inicijativu, a nemojte da zaboravite prestojeće francuske izbore na proleće, gde će ključ za sva ova pitanja biti možda posle tih izbora – upozorio je Hodžić.
Mir je preduslov svega
On ističe da nismo uzalud „krečili“, da Srbija ne liči na onu zemlju od pre 21 godine.
– Zaista mislim da je svaka vlada koja došla posle 2000. godine dala svoj doprinos ne samo evropskom putu, nego reformisanju ove zemlje. Evropska unija, bar na zapadnom Balkanu, znači mir. Mislim da je mir važan. Važna je politička stabilnost. Opet podvlačim, mi smo mala zemlja, zemlja koja mora krajnje pragmatično da posmatra stvari. I ponovo kažem, slažemo se da je problem kako će se ona institucionalno razrešiti kod njih. Do tada, mi treba da idemo i dalje u proces evropskih integracija, pre svega radi nas, jer mi donosimo dobre zakone koji će služiti našim građanima i, uz to, ekonomski se razvijamo – rekao je funkcioner SDPS-a.
Ističe da Srbija treba da ostane na evropskom putu jer nema alternativu.
– Mislim da sama kriza u EU, koja je izazvana što „Bregzitom“ pre nekoliko godina, što migrantskom krizom, sada pandemijom, ne treba da nas obeshrabri na tom putu jer EU i sam proces pristupanja znači reforme unutar zemlje, usvajanje evropskog sistema vrednosti i usvajanje dobrih zakona koji će koristiti građanima ove zemlje bez obzira da li mi postali formalno član ili ne za godinu, dve, pet ili deset. Perspektiva ovog prostora je u EU jer je to jedini garant mira na ovim prostorima, a mir je nešto što je ovom prostoru toliko potrebno, i to dugoročni, višedecenijski mir. Za nekih dvadesetak godina mira, napravili smo sve puteve o kojim govorimo, došle su neke firme, neki ljudi su se zaposlili. Znači, mir je preduslov svega – podvlači Hodžić.
On je na kraju istakao da je stav Socijaldemokratske partije Srbije da, bez obzira na unutrašnje izazove u Srbiji i unitrašnje izazove u EU, Srbija treba da ostane na evropskom putu, da to bude prvi i glavni spoljnopolitički cilj, uz državni pragmatizam gde bismo sarađivali i sa velikim silama i posebno sa zemljama regiona, ali i sa zemljam „trećeg sveta“.
https://www.youtube.com/watch?v=qbtMMGDk0JE
