JUBILARNI 50. Fest biće otvoren 25. februara filmom Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović“ koji je pobedio na Karlovim Varima. Tom prilikom će se, pored Stefanove ekipe, na sceni Kombank dvorane naći Emir Kusturica i Miki Manojlović, dobitnici „Beogradskog pobednika“ za doprinos svetskom filmu – najavljuje, za „Novosti“, gradski sekretar za kulturu i predsednik Odbora Festa Ivan Karl. Slogan prvog Festa 1971. godine bio je „Hrabri novi svet“, a ovaj 50. će biti „Novi hrabri svet“.
Mala igra reči aludira i na novo vreme i nove okolnosti u kojima živimo. Planovi za jubilej su ambiciozni, a Karl ekskluzivno najavljuje i filmske velikane koji će, nadaju se, uveličati 50. Fest.
– Mnogo toga zavisi od globalne epidemijske situacije. U ovom trenutku mogu da kažem da je realan dolazak Nikite Mihalkova, na otvaranje ili zatvaranje festivala. Istovremeno, uputili smo poziv Oliveru Stounu koji je najavio odgovor posle novogodišnjih praznika kada bude preciznije mogao da planira svoje aktivnosti.
Ideja je da, ukoliko Stoun dođe, trojica velikih reditelja, Kusturica, Mihalkov i Stoun održe panel pred publikom i kamerama, na kome bi izneli svoje stavove i razmišljanja na razne teme, istoriju, geopolitiku, film..
Šta će, osim atraktivnog programa i gostiju, obeležiti 50. Fest?
– Kakve god budu kovid okolnosti, pokušaćemo da Fest bude iznad njih. Spremamo nastavak edicije „Festovih 50“ Biblioteke grada Beograda, knjigu o Dinku Tucakoviću, koju piše Milan Nikodijević, monografiju o Nebojši Đukeliću, iza koje stoji Maja Medić, kao i drugo izdanje knjige Gorana Gocića o Emiru Kusturici. Kolege u Pošti Srbije upravo dizajniraju prigodni kolekcionarski set maraka za svaku deceniju postojanja Festa, a u holu Kombank dvorane biće upriličena multimedijalna izložba o istorijatu festivala kao uvod u pravi Muzej Festa koji ćemo, sa Jugoslovenskom kinotekom, u Kosovskoj ulici , adaptirati do kraja sledeće godine.
A šta posle 50. rođendana?
– Potpuni zaokret, holivudskim rečnikom „ribut“. Naredni Fest ne treba da liči na prethodnih pedeset, već da bude novi početak, od datuma održavanja, gde se nameće kraj septembra kao zahvalniji period jer su Kan, Venecija i Toronto tek završeni, a jesenja holivudska pred-Oskar sezona bliže, pa je popunjavanje revijalnog programa lakše. U postojećem terminu februar-mart sa globalnim platformama koje su i producenti, poput „Netfliksa“ i „Amazona“, i mejdžorsima koji iz tog razloga moraju odmah u bioskope, sve je teže čuvati filmove za „Gala selekciju „. Najvažniji deo budućeg Festa, ko god ga bude radio, trebalo bi da bude jak takmičarski program, koji je Jugoslav Pantelić pokrenuo 2015, a koji smo zajedno redefinisali i uobličili u jedinstvenu takmičarsku kompoziciju 2020. Da bi takmičenje bilo atraktivnije i za neka zvučnija imena, bitno je uvećanje nagradnog fonda. Isti tretman zaslužuje i segment festivala Fest Forward koji, zahvaljujući Filmskom centru, vraćamo na Fest.
INVESTICIJE U 2022.
Koje će biti najveće investicije u kulturi prestonice u 2022?
– Grad Beograd, a to je nedavno Goran Vesić precizno obrazložio, izdvaja pet odsto svog budžeta za kulturu, s tim da kapitalne investicije u objekte kulture ne ulaze u taj iznos, pa je realni udeo sredstava koja se tiču funkcionisanja kulture glavnog grada zapravo veći za koji procenat, što nisu zanemarljivi podaci ni u evropskim okvirima. Ono što je izvesno za 2022. su radovi na zgradi Muzeja grada Beograda, rekonstrukcija Dadova i Pozorišta „Boško Buha“.
I ove godine kulturni život je morao da pretrpi ograničenja. Da li ste vi zadovoljni realizovanim?
– Pre bih rekao da sam srećan i spokojan, jer je iz kontinuiteta 2020. proizašao kvalitet 2021. godine. Fest je u trenutku održavanja, u maju, bio jedini nehibridni međunarodnodni filmski festival u svetu sa projekcijama, publikom i nagradama. Bitef i Kratki metar su imali impresivna dupla izdanja. Belef je u novoj koncepciji pozorišnomuzičke revijalne smotre trajao dva meseca na više otvorenih scena, a podjednako su uspeli Bemus i DŽez festival. Sva gradska pozorišta su imala premijere, gostovanja po regionu, priređivane su izložbe, tribine, koncerti i većina planiranih programa ustanova kulture čiji je osnivač Grad Beograd realizovana je uz poštovanje svih mera. Dobili smo pojačanja, pozorište KPGT LJubiše Ristića i „Gvarnerijus“ Jovana Kolundžije, dve nove ustanove koje će doprineti i dodatno bojiti kulturnu ponudu Beograda. Korona je, nažalost, i dalje tu, i sada već predstavlja istorijsku činjenicu kojoj svedočimo, ali ostaće svedočanstvo da smo svi zajedno očuvali kulturu grada i zemlje.
Kakav je plan za 2022. godinu? Šta nas očekuje od redovnih stvari, a šta je, možda, pod znakom pitanja?
– Žao mi je što nije bilo Sajma knjiga i to je jedan od prioriteta za sledeću godinu. Učinili smo sve što je bilo do nas, a tu mislim na poteze gradske uprave, menadžmenta Beogradskog sajma i odbora krajem prošlog leta, i sada nas očekuje težak posao da u jesen 2022. zajedno sa našim partnerima izdavačima revitalizujemo manifestaciju. Početak sledeće godine će verujem obeležiti dodela književnih nagrada „Beogradski pobednik“ i „Duško Radović“ koju priređuje Biblioteka Grada Beograda. Redovni konkurs za projekte u kulturi raspisujemo krajem januara, da bi u februaru kulminirale pripreme za 50. Fest.
