Narodna poslanica Socijaldemokratske partije Srbije u Narodnoj skupštini Samira Ćosović govorila je o Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.
Ona se osvrnula na način na koji donošenje ovog značajnog dokumenta iz oblasti zaštite životne sredine pokazuje put kako da se kao globalna zajednica postavimo prema pretnji koju klimatske promene predstavljaju, ne samo našoj državi, nego čitavoj planeti.
– Montrealski protokol usvojen je kao odgovor u to vreme na nedavno otkrivena oštećenja ozonskog omotača, poznatih kao ozonske rupe, nakon što je pronađeno da jedinjenja poput freona i halona, koja se pretežno koriste u proizvodnji frižidera, klima-uređaja, aerosola, odnosno boca za sprejeve, značajno oštećuju ozonski omotač koji štiti našu planetu od ultraljubičastog zračenja, koje, kao jedno od negativnih posledica po zdravlje ljudi, ima znatno veći rizik – rekla je Ćosović.
Ćosović je istakla da je značaj ovog protokola pre svega u tome što je, verovatno, najuspešniji međunarodni dogovor iz oblasti zaštite životne sredine.
– Pokazalo se da je, pre svega, značajno da države koje su najveće i koje imaju najveću ulogu u kreiranju samog problema moraju da preuzmu vodeću poziciju u njegovom rešavanju i da povedu ostale države, kao i da omoguće podršku manje razvijenim državama, kako bi uspešno izvršile tranziciju – kazala je Ćosović.
Ona je napomenula da je jedna od prvih zemalja koje su zagovarale dogovor o hemikalijama koje štete ozonskom omotaču tada bile SAD.
– To je omogućilo da se veliki broj zemalja od starta aktivno uključi u pronalaženje rešenja. Još značajnije je bilo to što je prvi dogovor bio zasnovan na tome da je neophodan visok nivo kooperacije i jedan od prvih dogovora koji je napravljen bio je da potpisnice sporazuma mogu da trguju ovim supstancama samo sa drugim državama koje su, takođe, potpisale protokol, što je poslalo signal svim državama o nivou urgentnosti i značaju problema – rekla je poslanica SDPS-a.
Samira Ćosović je podsetila da se pokazalo da je neophodno jasno odrediti i konkretno navoditi šta je tačno zabranjeno i da ovakva rešenja za zaštitu životne sredine ne smeju da budu previše opširna i nejasna.
– Konkretno navođenje supstanci na koje se odnosi, i procesa, i proizvoda gde se one pretežno koriste omogućilo je brzo rešavanje problema i pronalaska odgovarajućih alternativa – zaključila je Ćosović.
https://youtu.be/M-BVJiNVnps