Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić saopštila je da je usvojen novi Zakon o zaštiti potrošača, koji je sačinjen na osnovu analize primene važećeg Zakona o zaštiti potrošača iz 2014. godine, ali i kao rezultat aktivnosti Radne grupe koja je radila na ovom predlogu, a u kojoj su bili istovremeno zastupljeni predstavnici trgovaca i potrošača kao osnovnih subjekata potrošačkog odnosa, ali i ostali relevantni nosioci zaštite potrošača i stručna javnost.
”S obzirom na to da je zaštita potrošača ustavna kategorija Republike Srbije, te jedan od primarnih sistemskih ciljeva državnog delovanja, novi Zakon o zaštiti potrošača nudi nova zakonska rešenja koja će omogućiti potrošačima da svoja prava ostvare efikasno i uz što manje troškova, i da na taj način pruži i garantuje visok nivo zaštite potrošača u Srbiji”, rekla je Matić.
Ministarka je dodala da će primena ovog zakona višestruko doprineti zaštiti prava potrošača i da će se ovim putem potrošačko pravo u Republici Srbiji kretati u skladu sa propisima EU.
Novi Zakon predviđa niz unapređenih sistemskih rešenja i mera putem kojih će biti regulisane obaveze i zaštićena prava svih potrošača, ali takođe i predlaže obaveze, odgovornosti i pravila koja se odnose na delovanje trgovaca, i koje će u budućnosti osigurati i poboljšati poziciju potrošača i njihovih potrošačkih prava. Najvažnije novine novog Zakona o zaštiti potrošača su:
1. Uvođenje Registra „Ne zovi“
Potrošači koji ne žele primati pozive trgovaca u komercijalne svrhe, mogu podneti zahtev operatoru elektronskih komunikacija sa kojim imaju zaključen ugovor, da im se telefonski broj, fiksni ili mobilni, upiše u Registar. Upis ili ispis iz Registra je besplatan.
Predviđena je prekršajna odgovornost trgovca ako i pored toga što je potrošačev broj upisan u Registar, pozove potrošača u komercijalne svrhe.
2. Uvođenje proračuna za pružanje usluge čija je vrednost veća od 5.000 dinara
Za pružanje usluge čija je vrednost veća od 5.000 dinara, prodavac je dužan da sačini proračun na trajnom nosaču zapisa sa specifikacijom usluge i da pribavi saglasnost potrošača pre otpočinjanja pružanja usluge.
3. Uvođenje evidencije potrošačkih sporova
Pred nadležnim sudovima potrošački predmeti, pored osnovne klasifikacije da se radi o parnici, biće označeni i dodatnom klasifikacijom koja će se koristiti za potrošačke sporove.
4. Izvršena delimična harmonizacija sa Direktivom o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima 2015/2302.
Zakon u smislu pomenute direktive predviđa se da će putnici dobijati sve informacije pre sklapanja ugovora i to informacije o: osnovnim karakteristikama usluge putovanja, osnovnim podacima o organizatoru, prodajnoj ceni, modalitetu plaćanja, minimalnom broju putnika, kao i druge opšte informacije o zahtevima za pasoš i vizu, infomacije o zdravstvenim formalnostima zemlje odredišta, dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju koje pokriva troškove raskida ugovora od strane putnika ili troškove pomoći, uključujući repatrijaciju (vraćanje putnika u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se ugovorne strane dogovore) u slučaju nezgode, bolesti ili smrti.
Ovom direktivom se regulišu prava i obaveze potrošača u slučaju izmena uslova ugovora i raskida ugovora, zaštita potrošača u slučaju nesolventnosti organizatora putovanja i zahtevi u vezi sa informisanjem za povezane putne aranžmane.
5. Unapređen je postupak vansudskog rešavanja potrošačkog spora
Pored preciznijih procesnih pravila, od sada je i obavezno učešće trgovca u postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora.
6. Uvođenje prekršajnih naloga
Za pojedine prekršaje u Zakonu predviđeno je da tržišni inspektor može izreći prekršajni nalog trgovcu (novčana kazna propisana u fiksnom iznosu, ako se plati 50% u roku od osam dana od dana uručenja prekršajnog naloga, oslobađa se plaćanja drugih 50%). Na ovaj način se obezbeđuje efikasnija naplata sredstava koja pripadaju budžetu.
To su na primer: neisticanje cene, pozivanje potrošača čiji je broj telefona upisan u Registar „Ne zovi“, neučestvovanje u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova, neizvršavanje obaveze predugovornog obaveštavanja potrošača, nevođenje i nečuvanje evidencije primljenih reklamacija potrošača i dr.
Za prekršajne naloge propisane su novčane kazne i to 50.000 za pravno lice, 8.000 za odgovorno lice u pravnom licu i 30.000 dinara za preduzetnike.
7. Propisan je duži rok zastarelosti (dve odnosno tri godine)
8. Jačanje uloge i odgovornosti potrošačkih organizacija
