Predsednik SDP Srbije Rasim Ljajić smatra da je trenutno stanje u dijalogu Beograda i Prištine „direktna posledica institucionalne krize i dezorijentacije unutar EU, nedostatka autoriteta i nedovoljne snage međunarodnih pregovarača i medijatora“.
Ljajić u autorskom tekstu za današnji „Blic“ ukazuje na to da glavni briselski medijatori ne samo ne znaju da izađu iz, kako kaže, očiglednog ćorsokaka, već „nisu u stanju ni da obezbede implementaciju već potpisanih odredbi Briselskog sporazuma“.
Ocenjuje da to što se uspehom smatra i to što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti seli za isti sto govori o nedostatku plana, vizije i jasne strategije briselske adminstracije.
Ljajić predviđa da će Kurti u nastavku dijaloga izlaziti sa novim idejama i predlozima, ne obazirući se previše na dogovore iz prošlosti, istovremeno izbegavajući konkretizaciju i rešenje za bilo koje otvoreno pitanje.
On je mišljenja da će Kurti formalno demonstrirati spremnost na dijalog, a suštinski kupovati vreme, za koje Ljajić smatra da je saveznik Prištine.
Druga velika prepreka za konačni dogovor dve strane, tvrdi Ljajić, leži u suprotinim pozicijama Beograda i Prištine u vezi sa priznanjem samoproklamovane nezavisnosti Kosova, kao i u, kako navodi, „nespremnosti društava i na tzv. Kosovu i u Srbiji na prihvatanje bilo kakvog kompromisa“.
On dodaje da predstojeći lokalni izbori na tzv Kosovu zakazani za oktobar i predsednički i parlamentarni na proleće u Srbiji „ne predstavljaju najbolji ambijent za pregovore koji podrazumevaju bolne kompromise“.
Podseća da veći deo opozicije u Srbiji strategiju bazira na tome da će Vučcih pod pritiskom Zapada „potpisati pravno obavezujući sporazum“, što bi, kako smatra, bila „inicijalna kapisla za održavanje beogradskih litija“.
Ljajić objašnjava da se pri tome gubi iz vida da ova međunarodna zajednica nije ista kao ona od pre 20 godina, da smo od konačnog rešenja udaljeniji nego ikada i da Vučić, kako ističe, svakako ne bi stavljao potpis na sporazum kojim Srbije ništa ne bi dobila i „koji bi značio njegov politički kraj“.
Ljajić na kraju upozorava da su velike međunarodne teme, kao što su odnosi Zapada sa Rusijom i Kinom, borba protiv pandemije korona virusa i terorizma i migrantska kriza potisnule Zapadni Balkan, pa i dijalog Beograda i Prištine, sa vrha liste međunarodnih prioriteta i predviđa da će se nove runde pregovora završiti kao prethodna.
„Slušaćemo izlizane fraze međunarodnih posrednika kako zamrznuti konflikt nije rešenje, a to će, nažalost, biti i dalje realna opcija. Uostalom, na Balkanu su loše opcije po pravilu i najrealnije“, zaključuje Ljajić.
