Pandemija je i tokom godine za nama pogodila mnoge delove delatnosti. Korona, naravno, nije poštedela ni kulturu. Ostali smo uskraćeni za brojna dešavanja i sadržaje, ali mnoge aktivnosti imali smo priliku da pratimo onlajn. Šta nas čeka od ovog proleća, čemu da se nadamo, i na koji način ćemo pratiti svima dobro znane festivale i manifestacije u srpskoj prestonici? O tome još mnogo čemu za „Borbu“ govori Ivan Karl, sekretar za kulturu Grada Beograda.
Pre svega, za maj je pomeren FEST i najavljeno je da će biti održan pod sloganom „Povratak u budućnost“.
– Najbitnije za 49. FEST je da se dogodi i da se filmovi prikažu na velikom platnu, kao vetar u leđa ne samo željenom povratku u budućnost, tamo gde nas je sve korona privremeno zaustavila, nago i planiranom povratku u bioskop jer je i prikazivačka delatnost brutalno oštećena pandemijom virusa korona, i na nama je da utičemo na publiku da se sa popuštanjem mera vrati u bioskope i da ta najvažnija karika kinematografije polako stane na noge. Platforme su, spletom okolnosti, preuzele primat, one svakako treba da postoje, ali poredak ne sme da se ugrozi. Film je prvo bioskop i bioskop je prvo film.
Kako će se odvijati program, hoće li biti gostiju?
Bezbednost i komfor publike, gostiju i organizatora nam je na prvom mestu. FEST će se održati u manjem broju dvorana nego inače, ali će to biti prostori većeg kapaciteta – Sava centar, Kombank dvorana, Dom omladine i nova IMAX sala u TC Galerija u Beogradu na vodi. Projekcije će, gde god ima uslova, počinjati od jutarnjih časova pa sve do onog dozvoljenog termina koji u tom trenutku bude bio na snazi. Što se gostiju tiče, pokušaćemo da dovedemo autore i glumce iz zemalja odakle je moguće putovanje uz poštovanje svih mera predostrožnosti, ali nije realno da ih bude mnogo. Akcenat je ove godine, pre svega, na gledanju filmova i očekuje nas FEST kontinuiteta, optimizma i entuzijazma.
Za mnoge festivale i manifestacije bili smo uskraćeni protekle godine. Šta će ove godine biti sa BELEF-om, Danima Beograda, Oktobarskim salonom, Sajmom knjiga…
BELEF se za svoje 30. izdanje presvlači i dobija novo prezime, Beogradske letnja scena, na uzorku potencijala prošlogodišnje istoimene manifestacije na Tašmajdanu. Ideja je da kroz BELEF produžimo redovnu pozorišnu sezonu selekcijom novih, pretpremijernih predstava, koji će se krajem juna i početkom jula igrati na nekoliko otvorenih scena u glavnom gradu. Ne vraćamo se na Taš, ali zato otvaramo druge punktove za igranje pod vedrim nebom. Imenovali smo novi agilni odbor manifestacije, čije pojačanje je Tihomir Stanić, kao selektor. Dani Beograda će se odvijati sa manje dešavanja, uz napomenu da ćemo Nagrade grada Beograda, koje odnedavno nose naziv „Despot Stefan“ dodeliti za 2019. i 2020. Oktobarski salon bijenalna manifestacija, pa nije moguće tzv. duplo izdanje koje ćemo primeniti na Kratki metar, SOFEST i BITEF, već ćemo ove godine u oktobru održati 58. a naredne 2022. i 59. izdanje, kako bismo se 2024. godine vratili u redovni razmak od dve godine. Za Sajam knjiga je još rano za davanje procena, ali nadam se da će ga biti na starom mestu pod kupolama.
Nema sumnje da je korona promenila ceo svet. Mnogo toga je stalo, ali šta se otimalo i uprkos ograničenjima nastavilo da živi?
Požrtvovanost. Solidarnost. Energija. Kreativnost. Snaga. Borba. Sve to smo, kao društvo, država i pojedinci pokazali u prethodnih godinu dana.
Da li ste zadovoljni budžetom za kulturu u Beogradu?
Glavni grad Srbije je na regionalnoj, pa čak i na evropskoj mapi jedna od metropola koja procentualno izdvaja najviše sredstava iz svog budžeta za kulturu. Naše ustanove i manifestacije raspolažu respektabilnim sredstvima za realizaciju svojih programa i, što je najvažnije, ne oskudevaju ni u čemu.
Šta je planirano da se ove godine okonča i započne?
Model rešenja pozorišta „Boško Buha“ je vrlo blizu i verujem da će svi biti zadovoljni. Ulazimo u rekonstrukciju zgrade na uglu Resavske i Nemanjine za Muzej grada Beograda, rekonstrukciju Omladinskog pozorišta Dadov, sačuvali smo KPGT, planiramo osnivanje još dve nove ustanove kulture. Goran Vesić je bio u pravu kada mi je pre tri godine rekao da nas očekuje mnogo posla i truda i da će rezultati ostati.
Od kojih prioriteta, a koje ste sebi zacrtali za mandata, nećete odustati?
Najbitnije je da sistem koji tvore koleginice i kolege funkcioniše, da se radi u dobrim uslovima i okruženju. Tamo gde ima manjih problema, rešavaju se, tamo gde ih nema, ne prave se. Uspostavili smo jedan timski duh i pristup poslu, i to je vidljivo. Sekretari dolaze i prolaze, ali ljudi ostaju, i to je najvažnije.
A borba od koje vi ne odustajete je borba za:
Ljudskost, normalnost, ispravnost.
Najbolja odbrana „Dare“ je upravo sam film
Dosta ste pričali o filmu „Dara iz Jasenovca“, kakav je dalji put ovog ostvarenja?
Film je prikazan na televizijama u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Domaća distribucija je time u najvećoj meri ispunjena i sada sve snage treba usmeriti na inostrane teritorije, gde treba ići u bioskope, na festivale, striming platforme, odnosno na sve moguće kanale eksploatacije jer mi ovde istinu o Jasenovcu i zločinačkoj NDH znamo, ali je mnogi u svetu još ne znaju i zato je potrebna agilna promocija. Najbolja odbrana filma „Dara iz Jasenovca“ je upravo sam film „Dara iz Jasenovca“, i to će se potvrđivati svakim novim gledaocem.
Mojih top pet domaćih serija
Televizija je moja matična profesija i pratim sve šta se dešava, snima i emituje. Kvantitet donosi i kvalitet i izdvojio bih nekoliko naslova koji su na mene ostavili utisak.
- Kalkanski krugovi – selo, priroda, mistika, prošlost, sve što može da privuče našeg gledaoca. Laušević iz drugog plana nosi seriju.
- Mama i tata se igraju rata – grad, emocije, odrasli i deca u ogledalu života. Ljudska priča kakve nedostaju na televiziji.
- Državni službenik – scenario je pedantan. Mi, naravno, ne znamo kako je to sve u stvarnom životu.
- Junaci našeg doba – Siniša Pavić u devetoj deceniji pokazuje zavidnu formu u kreiranju i kontroli mnoštva likova i nekoliko narativnih tokova.
Autor: Elena Stojanović
