Jasmina Karanac, narodna poslanica Socijaldemokratske partije Srbije, govorila je danas na sednici Narodne skupštine Republike Srbije o unapređenju CEFTA sporazuma.
Transkript govora poslanice Karanac:
Budući da je Zajednički komitet CEFTA doneo je odluku o izmeni Aneksa 4. i Srbija, kao članica CEFTA, dužna je da poštuje odluke Zajedničkog komiteta i zato je ovaj zakon danas pred nama.
Ove izmene ogledaju se u implementaciji novog seta pravila o poreklu robe koji se uvek usklađuje sa poslednjom verzijom Pan-evro-mediteranske konvencije.
Izmene o kojima mi danas govorimo tiču se porekla robe, a predviđaju mogućnost za primenu pune kumulacije porekla, odnosno sabiranja porekla sa zemljama i teritorijama sa kojima je to moguće. I to je dobro jer se navike potrošača menjaju, oni traže specifične proizvode sa neobičnim karakteristikama i vi često morate da uvezete jednu ili više sirovina da podignete nivo krajnjeg proizvoda. Ovim izmenama zakona za jedan proizvod vi možete koristiti, odnosno združiti sirovine različitog porekla da biste postigli željeni cilj i zadovoljili potrebe kupaca.
Nova pravila, odnosno izmene, odnose i na ukidanje zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine, a daje se i mogućnost za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu.
Sve ovo su nove i olakšavajuće okolnosti kako za naše proizvođače tako i izvoznike.
Nameru da primene pravila Panevropske konvencije o poreklu robe iskazale su sve zemlje EFTA, Evropska unija i Turska, kao jedna od najjačih ekonomija u Evropi.
CEFTA sporazum koji definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi omogućava njenim članicama trgovinu bez carine na tržištu od preko 30 miliona stanovnika i sve članice dužne su da poštuju i da se pridržavaju pravila, ali u praksi to nije uvek tako.
Kada dođe do kršenja tih pravila najčešće ni mešoviti komitet, kao centralni organ CEFTA, nije u mogućnosti da reši te sporove. Problem je i što pojedina pravila nisu propisana na pravi način, odnosno što ne postoje sankcije za kršenje ovog sporazuma.
Setimo se samo kosovskih taksi od 100 odsto na uvoz proizvoda iz Srbije i drugih vancarinskih barijera, koje su bile na snazi više od godinu dana, kada je Srbija gubila više od milion evra dnevno.
Sve ovo vreme od uspostavljanja CEFTA sporazuma bilo je mnogo različitih inicijativa o regionalnom povezivanju. Jedna od takvih je i „Mini-Šengen“ kao zajednička inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije iz 2019. godine, koja se, za razliku od CEFTA sporazuma, odnosi na četiri evropske slobode, a to su slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala.
Kako god se ona u budućnosti zvala, a najverovatnije će, bar prema najavama danas u Skoplju, dobiti novo ime, to je manje bitno od njenog sadržaja.
Evo, navešću samo neke primere koji govore o prednostima ove inicijative. Izračunato je da se zbog čekanja kamiona sa robom na granicama u regionu godišnje gubi 26 miliona sati, a, izraženo u novcu, region gubi 800 miliona evra zbog raznih prepreka u trgovini.
Uklanjanjem tih prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom regiona. Treba imati u vidu da je region drugi spoljnotrgovinski partner s kojim Srbija ostvaruje najveću robnu razmenu posle EU.
Povezivanje regiona i jačanje regionalne saradnje kroz ovakve inicijative kao što je „Mini-Šengen“, ne treba gledati kao zamenu za proces evropskih integracija ili alternativu Evropskoj uniji, jer ona to i nije. Sve zemlje potpisnice ove inicijative već imaju sporazume o slobodnoj trgovini u okviru CEFTA, koju podržava EU. Potrebno je učiniti napor i unaprediti funkcionisanje i proširenje CEFTA mandata.
Regionalnu saradnju treba shvatiti kao značajan proces za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.
U političkom smislu, punopravno članstvo u EU je spoljnopolitički prioritet za svaku zemlju zapadnog Balkana, bez obzira na trenutne slabosti EU.
Verujući da će i sporazum koji je pred nama doprineti nadogradnji i unapređenju funkcionisanja CEFTA, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati predlog o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi koji se odnosi na utvrđivanje protokola o definiciji pojma „Proizvodi sa poreklom“.
